Branič

стр. 818.

б р а н и ч

врој 22.

ради у своје име, то је пропис чл. 56. задржат и унесен у Со(1е г као чл. 92. Због тога дакле, пропис чл. 92. и поред свих замерака које смо изнели морао је остати у Сос1е (1е Сот, (Наставиће се).

КОНВЕРСИЈА ЈАВНИХ ДУГОВА (3. Наставак) V. Конверсија као дужност и прзво државв. Закључивање дуга са мањом каматом на место дуга^, са већом каматом доноси са собом смањивање оне суме, коју држава сваке године у име камате или ренте има,. да плаћа својим повериоцима. Ако је именити кагштал старога дуга бко н. пр. 100 милиона, који за 5°/о годишњу ренту захтева годишњу суму од 5 милиона за плаћање ренте, онда ће укамаћење новог дуга у истој суми, али са 4°/ 0 камагне стопе, изискивати само 4 милиона. Према томе произлази за државу из конверсије велика уштеда, која иде у корист порез плаћајућих грађана. Због њих је држава дужна, да изврши конверсију, кад постоје услови за њу. При томе је велика разлика у положају државе и приватнога дужника. У аналогом случају приватног ће побудити само Еластита корист, да место дуга са великом каматом закључи дуг са мањим интересом ; о самој дужности не може бити говора код њега. Држава напротив, чији се приход састоји поглавито из примања од својих грађана на основу државне Финансијске власти, дужна је због њих, да им, што више олакша терете. 0 питању. да ли се конверсија начелно са правног гледишта може допустити, била су пређе мишљења, подељена. Противности дотичних мишљења нарочито су се онда оштро појавила кад је, због предстојећег практичног извођења конверсије, требало заузети одређени положај према појављеном питању. Јасан су доказ о.