Branič

стр. 828.

б р а н и ч

број 22.

кад нема услова за постојање тота дела, које тражн §. 229. каз.. зак. на који упућује и §. 113. истога закона. За појам утаје по §. 229. казн. зак. тражн се: не само да ко примљени новац потроши, или тако упогреби, да се не зна где је ; но и да одриче. да га је примио; а овде није тај случај, јер од почетка Контролнога рада до данас, оптужени је увек признавао, да је новац примио и потрошио на дочек владаоца, и старао се да издатак онравда рачуном; а кад то није могао учинитп, измирио је оштећену оиштину у потраживању; па за то но мишљењу суда не стоји дело утаје. У овоме случају по мишљењу суда оптужени није неуредно водио књиге у циљу да ову суму прикрије и од ње не положи рачун; но шта више, баш је ову суму свуда показивао у намери, да тај издатак оправда рачуном, и кад то на крај краја није могао постићи, тиме се и сазнало за деФицит; — па, и да стоји утаја не би се казнила по §. 113. крив. зак.; с тога моли Касациони Суд, да изволи усвојити ове против-разлоге нрвостепенога суда". Општа седница Касациопог Суда по гласу својих примедаба од 23. Маја 1897. Бр. 3767. нашла је, да стоје противразлози првостепенога суда, па за то их је и усвојила, а примедбе свога одељења одбацила, и тиме утврдила: кад среска Контрола нађе, да у општинској каси постоји мањак, а Главна Контрола подигне кривичну тужбу противу утајача, који недостатак признаје и општинску кас.у обезбеди интабулацијом на своја некретна добра, онда нема дела утаје, па ни послуге. Саопштио Мих. М. Радивојевић судија алексиначког ирвост. суда.

ХЕУ Тужба нема више основа кад се уз раскину&е уговора тражи повра^ај имања, наплага кирије и заслуге, као следство тога уговора. (§. 98. гра^. судс. пост.) (Одлука Касац. одељења.) Тужбу Јована Ст. из Сирокова противу Стојића С. којом је тужилац тражио уз раскинуће уговора, да му тужени врати извесно имање, које му је као усињеник принео, и плати извесну