Branič

бро.т 22.

в р а н и ч

стр . 829.

кирију и заслугу, — суд округа пожаревачког решењем својим од 12. новембра 1877. Вр. 15543 одбацио је но §. 96. грађ. ност. као неурсдну. Но Касациони Суд нримедбама својим од 16. Маја 1878. Бр. 1705 уништио је горње решење из ових разлога : Примени §. 96. грађ. судс пост. у овом случају нема месга, јер се овде тражи раскинуће уговора о усиновљењу и оно што као следство тога раскинућа (уговора) наступа, дакле оно што уз главну ствар пде, и што се нрема §. 98. поменутог ностугша једном тужбом има и да тражи и једним спором пресуди.

ХСУ1. Против решева, којим се изазвани упу&ује да поонеое тужбу за овоје право, нема места жалби по §-у 349. гра|. судс. пост. али то ограничеае не стоји кад изазивачкој тужби нема месга по §. 346. номен. пост. (Одмука Касац. одељгња). 11о жалби туженога Касациони Суд примедбама својим од 8. Јула 1894. Бр. 3053 уништио је решење првостепеног пожаревачког суда од 19. Новембра 1893. Бр. 29.107 којимје упућ(;н да у року од два месеца од иријема решења поведе нарнпцу противу тужиоца Добросава из'ових разлога: Кад је тужени Јован за доказ свога права на спорно имање,. које се у његовој државини находи, иоднео у одговору нисмено потврђено код судије за несиорна дела под 23. Октобром 1892. Бр. 27.059, онда је суд погрешно применио на овај случај пронис §. 349. грађ судс. пост. и тужсног упутио на парницу, јер тужени не говори само, да има неко право на спорно имање г него подноси и доказе за то, те тако ово није случај §. 346. нстог пост. но коме би имало места изазивачкој парници. но ]е реч о својини имања, које се налази у државини туженога, по доказу, који може бити нредметом законске оцене само у редовној парници. 11 зато кад тужилац полаже право наистоимање, дужан је он, а не тужени да то нраво докаже редовном а не изазивачком парницом. Саопштио Ст. Максимовић.

БГАНИЧ ГОД V.