Branič

стр . 786.

б р а н и ч

број 22.

Бр. 6. налазимо је и у делима родоскврњења и покушаја, убиства. У том добу често долази и као допуњива казна поред издржане робије. У даљој примени шиба поступно губи своју важност. По закону од 31. Јануара 1851. Бр. 90. ] ) налазимо јој замене у другој блажој казни, кад осуђеници нису у стању да је издрже због слабости и болести, или због особитог телесног стања. Мртва шиба или 12 пута на место, замењивана је дванестогодишњом робијом у тешком гвожђу; шиба од 9 пута на место, доносила је као замену осмогодишњу робију у тешком гвожђу; шиба од 6 пута претварана је у петогодишњу робију у тешком гвожђу; од 3 пута у двогодишњу робију у лаком окову. Бзена дакле примена постала је зависном од лекареве обдукције и судског увиђаја. Културни напредак пашег парода сасвим је прегазио ову застрашиву и скроз сурову казну. У прво доба она је лако и правилно извршивана. Доцније народ покаже према њо.ј толико одвратности, да се у последње време није могло да сакупи довољно шибача за извршење казне; или, ако су се по великом настојавању власти и екупили, вршили су дужност небрежљиво, да је шиба постала најлакша казна. Тим узроком закочодавство је мораде укинути. Коментариста нашег казненог законика г. Т>. Ценић, своје назоре о нреживелости ове казне, нропраћа наводом: да је исто такво гнушање пок&зивао народ и према метању мртвих тела на точак; и према практици, да полициске власти извршују телесну казну на пијаци пред скупљеним светом, и зато је и једно и друго укинуто у своје време а ). Шибаје укинута под другом владом књаза Милоша, законодавним реаЈењем од 6. Маја 1859. Б Бр 2012. „као казн противна духу времена, и затупљујућа грађанска чувства човечности* 1 . Судовп буду овлашћени да место ње осуђују кривце на робију, по размери постављеној одредбама §§. 5. 6. 7. и 8. поменутог закона од 31. Јануара 1853. ВБр. 90 3 ).

1) Речник Пегровића. 166. 2 ) Објашњеље казненог ааконика за Кнежевину Србију. 1866. стр. 51. 3) Зборник Закона и Уредаба XII. етр. 40.