Branič

стр. 888

б р а н и ч

број 23.

и кирију, јер он сам нризнаје, да код туженог није отишао, да га служи, нити му је принео своје имање да ради под кирију, тде је две године и седео, оженио се а после изашао, без да се зна чијим узроком — §. 180. грађ. поступка. Исто тако, тужилац нема права на тражење своје ни по основу усиновљења, јер он сам признаје, да између њега и туженог уговора иисменог о усиновљењу нема, а кад овога нема, онда по §§. 137. 143. и 145. грађ. зак. нема ни усиновљења. Према томе, што тужилац према реченом нема права на тражбу, и према томе што он наводи. да је код туженога дошао и смешао своје имање са његовим, да заједно раде, па се ово утврђује и испитаним сведоцима, спор се овај има расиравити по Височајшем Решењу од 22. маја 185'Л г. Бр. 625, којим је објашњен §. 528. грађ. зак. и по глави XXVII. овог законика, јер се овде јасно види, да је тужилац ааједничар а не нрост слуга, и по овом основу тужилац би имао право само у толико, да своје имање натраг прими и да са туженим дели иЈтновак ако га имају, но о овоме није сада спор, јер тужилац прнзнаје, да је своје имање натраг примио. Саопштио Ст. Максимовић. —ш СТРАНО ПРАВОСУБЕ

II. Кад је једна тражбина интабулиоана само на извеоном делу имааа,, које је некада нрипадало једном сусопственику, па се из књига не види, који је тај део онда, кад има да ое нодели цена дсбивена за цело имаве, треба ради исплате интабулисаних тражбина образовати толико маса, колико је у време изтабулисааа тражбине било сусопственика. Једно сељачко економно добро, непокретио имање X., припадало је некад на једнаке делове Д-у и Б-и, а на половини Б-ој имао је Ц. хинотеку за обезбеду своје тражбине у ®ор.. 300. — Доцније стекне Б-а цело непокретно добро, и на основу бележничког акта прода 1895. год. половину истога своме мужу