Branič

број 24.

бранич

стр . 921.

зуме и на случај односи (§. 8. грађ. зак.)". Та је тачка укинута 16. новембра 1866 1 ), када је донесен пропис у тачки 4-ој истога нараграфа, по којој: „опште заседање решаваће оне предмете у којима нижи суд не би усвојио примедбе, које му је учинило на пресуду једно одељење Касационога Суда". Прописом овим регулисано је питање о томе: како се има расправити сукоб између једног одељења Касационога Суда и неког нижег суда поводом конкретних случајева. Према томе, и ако је по првобитној тач. 1. Касациони Суд могао имати право начелнога тумачења, то право није му ваше припадало после измене и допуне §-а 16. од 16. новембра 1866., када је Општој Седници дато само право судскога тумачења. Отуда, Касациони Суд после тога времена није могао имати право начелнога тумачења ни по тач. 2. §-а 16. Ова тачка после речене измене и допуне ннје више имала значај који је, може бити, имала пре тога. И кад оиа право начелнога тумачења није Касационом Суду признавала после 16. новембра 1866., не може му признавати ни после закона од 28. новембра 1895., који о тој тачки и не говори. Кад §. 16. тач. 2. нема, по нашем нахођењу, сми<сао какав му практика придаје, онда остаје да он предвиђа само овај случај: ако минастар правде намерава да законодавној власти поднесе какав закоаски предлог, он може, ради потпуније израде предлога, тралсити о њему мњење од Касационога Суда, под условом разуме се да преддог говори о стварима које спадају у делокруг судске власти. Обраћање, у оваком случају, Касационом Суду ствар је веома корисна; јер је тај Суд заиста компентентан да добро оцени законске предлоге из своје струке, а међутим таква његова радња не коси се са његовим атрибуцијама, пошто овде није реч о примени каквог закона, већ се тиче оцене само једног предлога који има тек да постане законом. Друга половина тач. 2 §-а 16.: „или кад сам Каеацаони Суд, по увиђеној потреби, буде !) Пошто одредба тач 1. §-а 16. није ни постојала у време кадаје донесен закон од 28. новембра 1895., то погрешно стоји аабедежено, код те тачке, у најновитем И9дан >у ааконика о аостуаку судском у грађанским иарницама: „замена од 28. новембра, 1895". Може се заменити оно штоје већ постојало, али не оно што )е престало да постоји. Овде може бити само говор о доауни ; §-а 16., а не замени тач. 1., која сада садржи саевим нову одредбу.