Branič

стр . 924.

б р а н и ч

бро,т 24

срп. §. 936), па ћете видети, да је законодавац лухви и уцени зеленашкој хтео да постави и паметне границе, те тим да омогу1ш откуп историјских знаменитости од Шекспировог „Млетачког трговца". Не заборавимо и антихрезу , која је живела у времену кад је овај закон писан. Трећа примедба наша на рад г. Кошутића тиче се тумачења последњих десет параграфа оба закона, који су бар хтели да буду идентични, а у тумачењу, у коме се ми и г. Кошутић скоро диаметрално разликујемо. То ће дакле уједно бити овој расправи и Закључак или значај иоследњих десет иараграфа. §. 1493. изворника, срп. §. 941. значи ово : Ослањајући се на §. 17. (срп. §. '22.), §. 317. (срп. §. 200.), уверавамо се: I. Да се само ничије ствари (ге8 пиШив) могу слободно заузети, правично држати и законо доседети. II. Ствари и права, која већ имају свога власника, могу прећи на друго лице само на три начина, а ти су: 1.) воља пређашњег власника; 2'. изрека судчева (правомоћна судска пресуда); 3). законско опредељење, односно доселост (иеисарш). Ш. Законодавац у §. 1476. (у срп. закону је испуштена та одредба, и мора се исисаватп из §§. 926—7.) категорички изјављује: да ДОселост пристоји само тре^ем лицу, а другом, на реду, лицу то право не може припасти ннкада ни до века, по категоричкој изреци §. 1477. 1У. Другом лицу не помаже ни посед од 30 или 40 год. по § 1477., док трећем лицу тај посед јест довољан законит основ за стечење власности над ствари или правом овом доселошћу стеченом по §. 1493. (срп. §. 941. по коме се тражи 24 односно, 36 година по §. 931.). V. 0 застарелости (ргаеаспрИо ехИпсИуа) може бити говора ако је на животу лав о чијој се кожи ради (II. део §. 1493). §. 1494. (срп. §. 942.) Према немоћном, за борбу, одбрану својих права неспособном лаву — не постоји или никаква или не бар озбиљна борба, а где нема борбе, борбе часне, отворене, мушке, ту не може бити говора ни о течењу, ни о губитку права Ту нема ни застаре,