Branič

стр . .936.

в р а н и ч

број 24.

ималаца консола, редуцираних и нових 3% задужница ради конверсије у законом дозвољеној највећој суми. Ималац 3% -не задужнице од 100 Ц ако је иристао на предлог конверсије, напустио је годишње 3 Е камате, а добио је за то 2 Е 16 ш. 1 п. годишње, ако је примио задужницу од 102 са 2 :з | 4 % или 2 14 ш., ако је примио задужницу од 108 са 2^2% • Смањена камата гарантована је до 1905. Према старом 3% дугу од 22,362.595 1 ј 15 ш. 10 п н укупној суми нових 2 3 | 4 и 2'| 2 % -них задужница од . . 23,878.199 I. 15 ш. 5 п. појавило се повећање државнога дуга са 1.515.603 1^ 19 ш. 7 п. а према ранијем терету камате у 670.877 1^ 17 ш. 5 п. и новим каматама у. . . . 608.574 1. 9 ш. 9 п. као и ану.јитетима за исплату прираслог капитала дуга, за 50 година по 15.547 1 ј 5 ш. показује а фактичко смањивање камате са 46.756 1ј 2 ш 8п.

III. Конверсија са смањењем имените главнице државнога дуга. Претпоставимо опет, да је 5% рента достигла курс од 125, што даје фактичко укамаћење са 4% • У том случају могла би држава својим новериоцима предложити алтернативно са враћањем капитала издавање нових обвезница са каматом, која одгова-ра текућем интересу (I систем) или и испод текућих камата (II. систем). Али држава не чини ни једно ни друго. Она напротив предлаже својим повериоцима (разуме се алтернативно са понудом исплате д} т га), да им годишњу ренту 5% неукраћену и даље исплаћује, ако саизволе, да ту ренту од 5 не плаћа на капитал од 100, него на главницу од 80. Лабејри обележава поступак при овој конверсији као „соп^пшаНов (1и шеше ти^еге!, ша18 тоуеппап!; ипе еотрепва^оп", при чему се реч „компензација" не може узети у строгом правничком смислу. Овај предлог показује формулом 80: 5 = 100:Х х=б^и