Branič

стр. 940.

в р а н и ч

БРОЈ 24.

XI. До сада уобичајена подела конверсије. Пошто смо описали конверсију и претставили њену иоделу са нашег усвојеног гледишта, које се оснива на односу имените главнице новога према главниии старога дуга, дужност нам је, да испитамо са једним погледом и поделу конверсијоних система, каква је до сада била ј обичају. Дело Лабејри-јево „Тћеопе е4 ћГа1:оЈге (1е» сопуешопб (1е геп1е8 Ј зна за две главне системе: „СонуегаГоп еп гсп^ез ап ра1г - ' и „Сопуетоп еп гетЦеа аи -(1е880П8 <1и рагг". Поред ове две системе, од којих прва одговара нашој „Конверсији са равном главницом дуга", а друга нашој „Конверсији са повећањем главнице дуга", набраја Лабејри као да.ље врсте категорије још сопуетопа ауее 8ои11;е8 и сопуегаГопб еп геп^ез атог^вбаћкв, 1 ) даље конверсије у анујвтетима, доживотним рентама, конв. са редукчијом главнице (види трећу групу наше поделв), као и т. з. соиуег8Гоп8 с!1Н"ех*ее8 (систем М. Ј Лафита и маркија Одифре). Овим последњим посвећује француски аутор, као врстама које су на његовом отачаственом земљигату постале, духовито и врло поучно посматрање, на које се ми не можемо упуштати због ограниченог простора ове монографије. Из наведенога видимо, да у великом и чувеном делу, које се зове „Теорија конверсије", нема у ошите теоријске поделе конверсијоних еистема, а да се Лабејријево разлагање конверсијоних система, без основа теоријске поделе, распада у просто набрајање разних врста конверсије, које се појављују у пракси, нарочито у француској финансијској пракси. Количина ових врста неисирпна је; данас утврђена, она се може сутра дан опет умножити. Комбинацијама практичара овде је отворено пшроко поље. Но све се врсте дају подвести под једну од наших трију побројаних система.

Обе ове конвереије у ствари су еаио врете, које су праксом постале и које се по својој природи Могу подвести под једну од горње две системе дсао што аутор сам отворено при8наје.