Branič
број 24.
б р а н и ч
стр. 901.
евроцским законодавствима. Њу налаже сама потреба практичнога живота, потреба коју су освештала толика столећа. Адвокатура се појавила прво у Риму. У Грчкој за њу се није знало, као што је она била непозната и ранијим народима. Код тих ранпјих народа доспотска владавииа стављаше судбину спора искључиво у руке својих органа, судија; а и сама вера налагаше свакоме дужносг лнчне одбране својих интереса свуда, па и на суду. И у Грчкој сваки је био дужан лично бранити и заступати своју ствар пред судом; али је ипак би.ш дозвољено да парничар може довести на суд кога од својих сродника и пријатеља, да би му се нашао у помоћи ради допуне п накнадног објашњеша његових захтева. Парничари су обично на суду читали своје раније спремљене говоре, у којима је било само побрајање факата. Те су саставе спремали за награду нарочпти људи, који су се звали логографи. Развијенији живот у Риму и јача правна свест рнмског народа учинише, да је заступање на суду постало нарочита професија. Римљани дозволише .још из раније, да парничар може привести суду извесно лице, које ће говорити у место њега или ће му помагати у вршењу појединих процесних радња. Ако је приведено лице имало говорити у место парничара оно се звало р а 1: г о п ц 8, ога!;ог; а ако само указивати помоћ, а<1уоса!и8. При крају Републике те су обе функције спојене у једну, за коју је тражено и специјално знање, и заступник на суду добн једно опште пме а <1 V о с а 1; и 8. Из римског права та је установа прешла и у доцнија законодавства. Н>у налазимо и у оним земљама чије право није чинило никакве или врло слабе позајмице од римскога права, као што су : Инглеска и Русија. Адвокатура је једиа од оних установа које сачињавају органнзацију домаћег правосу^а, установа коју изискује правилно функционнсање тога правосуђа и која служи као гарантија и допуна целокупног правног поретка. Кроз сва времена она стоји у неку руку као будни стражар на бранику права и онога правногареда који је заснован домаћим законодавством. Њена је улога у главноме двојака: одржање правног поретка који је законодавац поставио, и васпитање своје средине у одбрани својега и