Branič

БРОЈ 1.

Б Р А Н И Ч

стр . 27.

само између мушке и женске деце, која имају истог оца колена т.ј. између сестре и браће. 7., Ако ба се узело да питањз о приоритету може између њих да постоји, онда би се дошло до аисурдног закључка да стриц, искључујуКи сићовицу, ш ираву ириоритеша мушких, шреба да наследи свог браша и онда кад је реч о наслеђу његовог соисшвеног имања, а рођена кћи и тада да добије само издржање и пристојно удомљење, иди, ако је већ удата, да не добије ништа! Из овога што сам навео, јасно се види да по §. 396. стриц не искључује синовицу из заоставштине свог оца а њеног деде, а сад да видимо да ли је не искључује по § 399. грађ. законика, који специјално говори о томе односу између синова и унука покојникових, чије имање има да се наследи. (Свршиће се)

ОПШТА КАРАКТЕРИСТИКА НОВИХ ШКОЛА У КРИВИЧНОМ ПРАВУ од ПРОФ. Чубинскога ПРЕВОД С РУСКОГ Епоха у науци кривичнога права, коју је она преживела последње четврти овога века, обележена је одушевљењем необично бурнога карактера — то је б^игш Ш1с1 Бгап§' у правом смислу ових речи. Објављивањем читавога низа нових доктрина поремећено је мирно и спокојно стање наше науке. Установе, које су раније изгледале чврсте и непроменљиве, овом су приликом оштро критиковане, и одмах је истакнут био на дневни ред велики број питања, о којима није раније било ни речи. Најпосле бар да је појам о кривичноме праву могао остати нетакнут, неповређен, али ни то није било. Кривично су право до скорашњега времена сматрали као правну дисциплину, која преступ и казну изучава као апстрактне појмове. Наука о кривичноме праву имала је одређен карактер и ограничену садржину.