Branič

стр. 28.

б р а н и ч

број 1.

Такво је гледиште у последње~времепоколебано. Од науке су о кривичноме праву стали захтевати да обухвати собом и помоћне дисциплине, које изучавају како органски свет преступнички, тако и социјалне погодбе, које омогућавају да се преступи чине. У место кривичнога права једни су почели говорити о криминологији, а други о криминалној социологији. Само се од себе разуме, да је између старе и нове школе, кад су такве настале прилике, отпочела упореа борба. Антрополози су били проузроковачи ове борбе 1870. Расправа туринскога проФесора Чезара Ломброзо о човеку као преступнику беше прва борба, чији је пуцањ изазвао страшан лом. Његови даљи радови, у вези с радовима његових ученика и присталица, међу којима су најпознатији Фери и Тарофало, изазвали су озбиљан покрет научни, који је добио име: антролошка или позитивна школа у кривичном праву. Са свих су страна и на свима језицима новој школи посвећена била многобројна истраживања, у којима бисмо узаман тражили миран тон и благо цењење. Питања су расправљана и сувише ватрено, као што су и реа>орматори и сувише озбиљне претензије истакли. Ето ту је узрок томе, што је антрополошка школа на једној страни наишла на ентузијасте-присталице, а на другој — на огорчене противнике, којн новим доктринама нису хтели признати ништа добро. Антрополози са своје стране исто тако нису ћутали и с ватреним су уверењем бранили добивена дата. Полемика је све више и више маха отимала; литература, њој посвећена, постајала непрегледна, — и у то доба најжешће борбе почели су се јављати радови тареИе школе, назване социологиком, која је мало по мало извела сређену научну систему и дошла до величанствених резултата. Овце мислимо нарочито на постанак међународнога савеза за кривично право, који броји до 100 члановаправника из свих образованих држава, а који је израдио статут, основан на учењу криминалнб-социолошке школе. Нове се школе у области кривичнога права према томе могу свести у два главна типа: на антронолошку и на социолошку школу, премда, разуме се, скупа с тима основним типовима, има читав низ прелазних облика: и