Branič

стр. 40.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 1.

тужилац не може своју кућу ни сасвим ни од чести унотребити, ово у толико пре, што тужилац тужбом својом и не тражи, да му се не чине сметње у употреби његовог добра, нити да му се такве сметње отклоне, но тражи, да се користи туђим имањем у циљу одржавања свога имања, а то није предвиђено горњим прописом, који једини и говори о кућевним службеностима. Касациони Суд у оишшој седници од 6. септембра 1897. усвојио је примедбе свога одељења, према којима је Апелациони Суд другом својом пресудом од 12. Септембра 1897. Бр. 2688. досудио тужиоцу службеност, да може са плаца туженога своју кућу оправљати. (Чљ 136. Оиштаег имовинеког законика за Црну Гору у овом погледу сасвим је јасан: „Кад ко што зида на својој земљи, поправља нешто на својој кући или другу сличну радњу ради, он можедок посао траје: утврђивати одрове илн лазила на суседној земљи, бацати на њу грађу, радници му могу преко ње прелазити и т. д. То, ипак, бива само онда, кад није могуће и у колико није могуће без повеликих трогакова посао иггаче свршити. Али, прије нег се радња започне, да је на вријеме о томе сусјед обавијештен".) Саопштио Ст. Макс2шови$,

II. Осу^ени на робију ставља. се у оков (ако пре није био) чим ое прва пресуда изрече, анеонда, кад она извршном постане. (Одлука оаште с.днице Касац. Суда). Пресудом првост. суда за град Београд од 4. новембра 1893. Бр. 23120 осуђен је М. Ш. на 7 година робије у лаком окову, с тим, да му се та казна рачуна од дана прве изречене пресуде. Према овој пресуди стављен је одмах осуђени у лак оков. Молбу осуђенога да се не ставља у оков, док пресуда не постане извршном, суд је одбио решењем Својим од 23. нов. Бр. 24.414. По жалби осуђенога Касац. Суд примедбама свога I. одељења од 28. истог месеца, Бр. 9578 поништио је горње решење суда са ових разлога: „Кад је оптужени у притвору био до изречене му пресуде без окова, онда га суд и после изречене пресуде, којом је осуђен на робију у окову, није мохао ставити у оков, кад та пре-