Branič

БРОЈ 2.

Б Р А Н И Ч

кривичном праву, али ће се свакојако свршити, било раније било доцније. У блиском измиривању и у зај1едничкоме раду на општем циљу и јесте оно јемство за напредак наше реФормоване науке у будућности. С. Петроград, Децембра 1898. Гојко Ст. Павлови! капетаи-аудитор.

ИЗ СУДНИЦЕ «4* »► III. За прекидаве истраге во^ене противу презадуженога, надлежан је првоотепени суд, а не иследни судија. (Одлука одељења Касац. Суда). Више поверидаца нрезадуженога Д. М. из Алексинца, пиемом од 10. децембра 1895. тражили су код адексиначког првостепеног суда, да поменутог дужника одмах стави у затвор: а.) Што као трговац нема уредно вођених књига; б.) Што је бојазан да неће побећи у намери, да осујети истрагу противу себе, јер је он још једаред бегао у Влашку и тиме избегао заслужену казну за учињено дело; и в.) Што је својим падом и вешто изведеним иланом у споразуму са својпм млађим братом, очигледно ишао на го, да превари своје повериоце. Према овоме захтеву иследни судија учинио је нужну истрагу, те је нашао: да не стоје нредњи наводи, и за то је решењем својим Бр. 629 из 1898. ирекинуо истрагу са разлога: „Да ничим није утврђено, да од стране презадуженога ностоји дело лажног банкротства, те да би имало места стављању оптуженога у затвор. Докази за ово налазе се у томе, што ничим није доказано да дужник није имао уредно вођених књига; већ, баш на против извешћем судом одређене вештачке комисије тврди се, да су књиге нрезадуженога тачне и уредне. Да је тако исто невредећи навод о сумњи за бегство презадуженога, пошто се ничим не доказује. Да се из сведоџбе свију испитаних сведока не може извести ни један од основа подозрења побројаних у §. §. 121, БРАНИЧ §