Branič

стр. 80.

б р а н и ч

број 2.

друго је негпто: увести неку идеју у жнвот и предложене реФорме и институте унети у сређену систему научну, која је од почетка до краја проткана том идејом. Многи су још до Бекарија устајали против тортуре и казне, као што су се многи криминалисти до појаве нове школе трудили да обраде, и у ствари и обрађивали озбиљне научне проблеме, али је Бекарије створио нову систему научну, показавши у целини и у сређеноме спису све недостатке старе системе. Зато њему иде та заслуга реФорматора-покретача. То је исто извела и нова школа у кривичноме праву — и то је њезина заслуга. Тако, дакле, излагање новога покрета научнога довело нас је до уверења, да се тај поврет одликује силом и подобношћу за живот. Више не може кривично право остати апстрактна наука, и једино се оснивати на логичким конструкцијама. Стојећи у тесној вези са друштвеннм жнвотом и имајући велики значај за многе гране тога живота, кривично се право као наука мора обазирати на стварне животне погодбе, мора у својим проучавањима обраћати пажњу на резултате од антрополошких и социолошких радова. Ми с наше стране потпуно смо уверени у такав резултат научне борбе, која, премда се наставља на наше очи. ни приближно нћје онако ватрена, као што је раније била. Између осталога и у томе видимо јемство за напредак нове школе, што кривична законодавства разних држава почињу нове идеје усвајати, и ако се у тој области прогрес јавља и сувише лагано. Чак и у довољно конзервативним законицима кривичним (руском и аустријском) видимо одјеке од тежања нових научника, што се пак тиче норвешкогаи општега швајцарског пројекта, утицај се нове школе на њих показује у доста великој мери. Као карактеран пример овде нам може послужити тај Факт, да швајцарски пројекат говори не само о казни, но и о мерама за безбедност; он велику вредност даје навици ка злочинству и скреће озбиљну пажњу на мотиве кривичнога дела. Поуздано се не може рећи, када ће се морати сврпшти ова борба између старе и нове школе у науци о