Branič

стр. 208.

Б Р А Н И Ч

број б.

домови нису били у стању да се погоде. Међутим ма како један закон био добар, без љега се може; без чега се не може, то је без владе. Овако треба Формулисати начело по коме би се односи између домова имали уредити: координовани један с другим, док раде своје послове; Горњи Дом Доњем субординован, чим се у послове владе умешају. Координованост опет за то остаје правило; јер пре свега нужно је да домови тако буду организовани како ће своје послове добро радити. т (Наставиће се) Слободан Јоваповиб. ооо ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ПРАВА °д ПАСКВАЛА ДЕЛ ЂУДИЧЕ (Наетавак) §• 14. 3 а к о н. Норма која је утврђена највишом влашћу у држави и која је изрично оглашена за обавезну зове се закон. Закон долази за обичајним правом, кад услед напретка културе и трговине обичаји изгубе ону простоту и јасност и оно прпмитивно обележје народности, са којих су били у стању да верно престављају правни осећај једнога народа. Измењене прилике, подела Функција друштвеног живота, која потиче из усавршавања политичких прилика, изазивају потребу за одре(јенијим и сталнијим обликом права, а овај се може наћи само код закона. Из државе, најсавршенијег облика друштва. произлази закон, а то је највиши израз њене воље, а уједно п најсавршенији облик права. Закон, и ако је по својој природи надмоћнији од обичаја, а по неки пут јеиу супротности с њим, ипак, по правилу, прима у себе оно што је најбоље у обичајном праву, разређујући га и мењајући га према потребама времена. У почетку, при преласку из неписаног права у ппсано, закон, по своме садржају сводио се, у основу, на обичај у писаној Форми, који признаје, поред народног убеђења, нарочито још и државна