Branič

број 5.

б р а н и ч

стр. 213.

конодавца кад је стварао један извесан закон, и да се не заустави само на разумевању законског наређења (ШврозШо 1е§;1§), већ да обухвати и скуп узрока, који су је одређивали (га{ло 1е§18); јер се обим једне одредбе утврђује управо њезиним узроцима. Тумачење се може разликовати по начину , којим се изводи, по органу од кога потиче, и по своме дејсшву. По начину имамо : граматичко или формално тумачење^ ако се оно оснива на анализи граматичких елемената закона, и логично или реално, стварно тумачење, ако полази од садржаја или од побуда, мотива који су били меродавни за законодавчеву замисао. По правилу, реч и дух закона ваља да су у складу, тј. законодавац ваља да је мислио оно што је исказао; с тога су граматичко и логично тумачење не толико различне Форме, колико два срества за тумачење, која се допуњавају узајамно. 1Јо органу, тумачење се разликује на аушеншгсчно, ако потиче од самог законодавца, у облику закона, судско, ако потиче од судије, и докшринско, ако долази од науке. Прво је обвезно за св", друго је обвезно за парничне странке ; треће је добровољно. По дејсшву, тумачење може бити ексшензивно, ирогиирују&е, или ресшрикшивно, сужавајуЛе, према томе, да ли се према тексту проширује смисао закона. примењујући га на случајеве који нису буквално обухваћени, или се ограничава, искључујући оне случајеве, који би привидно били њима обухваћени. Једно и друго тумачење претпостављају извесну несугласност између замисли и речи, која се уклања нроширавањем или ограничавањем значења текста. Као засебан облик проширујућег тумачења, може се сматрати аналогија Хоуоу: вШтЛшп гаЦопет 1едга), која настаје, кад год се појаве случајеви који у закону нису нарочито предвиђени. Онај, који тумачи закон, у недостатку нарочите одредбе, може на неки нов случај применити ону одредбу која је нај ближа по сличности, ( апаГидга 1едГ8) или најгхосле, мож да се индукцијом врати ономе општијем принципу садржаном у систему постојећег права, који изгледа најподеснији да се под њега може подвести нови случај ( апаГодга јиггз), У тумачењу закона аналогијом се постизава највеће дејство, јер се њом попуњавају празнине у постојећем праву, примењујући п прилагођавајући његове основе новим потребама живота. Али баш за то аналогију ваља употребити опрезно, да се не би пореметили основни принципи законодавства. Сведена у своје праве