Branič

број 5.

в р а н и ч

стр . 235.

на молбу, да ће доћи, да и код њега нешто пазари и остатак дуга да му плати. „Протече четири дана од тог доба — а Бранко не дође да пазари и дуг по обећању плати. „Петог дана из јутра око 8 часова крене се од куће своје Здравко, као члан ловачке дружине, са пуном ловачком опремом, да иде на зборно место у село Н. ради хајке на курјаке. „На Теразијама сретне Бранка. Кад му овај рече, по поздраву ; да сад није могао ништа по обећању код њега пазарити, и да данас кући полази, али да ће ускоро опет долазити, и тада ће за цело пазарити код њега, а о дугу ништа не спомену, Здравко онда изведе, да је и то само изговор Бранков, па му одговори, да он и сад само обмањује као и до сад; да је он једна варалица и вуцибатина, а не трговац, и да с њим он не жели више никаква посла имати. Изговоривши то ; дохвати му ланац, о коме је сахат под појасом био, и тргне, па ма да се Бранко бранио и ланац држао, ланац прекиде исахат с ланцем истргне и узе, рекавши му одлазећи: „а сад иди ти па мене за сахат и ланац тужи, а не ја тебе за дуг од 300 динара"! „Тога дана око 11 сати стигне на зборно место,па, у разговору са познаником једним, оде своме роћаку Павлу Н. на славу да проведе време, док се не буде пошло даље куд треба. „Ту се код Павла са Илијом Н. из Н. састане, са којим се поодавна попреко гледао, — и реч по реч, па се с њим споречка. Кад му Илија рече ; да је он, Здравко, ловац такав, као и онај младожења, који је невести хтео зеца да улови, па купив зеца везао га и гађао, но зеца не погоди него узицу, којом је зец био везан, те тако зец побегао, —■ и кад је уз то још додао и то: да га је Живко Н. све батином дељао, штојепреко житом засејане њиве ловећи газио, и ако је „мајчин ловац" тај имао пуну пушку у руци, онда је он — Здравко — од љутине цикнуо, опсовавши му оца лажовског и назвао га псом, па, у љутини онако како је на столици седео, маши се да дохвати пушку, поведе се и са столицом заједно падне, а пушка удари о под, плане и тако нехотично убије Ђурицу Н. из Н., који је ту са многим другима на слави код Павла био. „Извиђајем све се то обистинило, а и сам је Здравко признао, да је све то тако ишло; а осим тога трговачким књигама и помоћницима Здравкове радње утврдило се, да је Бранко баш у очи дана поласка свога у сутон дошао у Здравкову радњу, у дућан, и дуг у 300 динара платио, испоручивши поздрав за