Branič

БРОЈ 6.

Б Р А Н И Ч

стр. 255.

ГЛАВА ШЕСТА Наука о праву и правни метод. §• 24. Право, као и све људске установе, предмет је научног размишљања. У животу право смера одржању друштвених организама, а у науди јавља се као једна од главних мани®естација духа народа у тесној вези са свим осталим облицима народног живота. Наука оживљава право и изналази му зачетке, које продиру у интимну природу људску; то ј е оио што чини, да се оно не намеће само механички, као гомила правила изазваних тренутном потребом, већ да га сви осећају као део свога бића. Облици у којима се правна наука јавља, одређсни су разним облицима, у којима се право показује у потпуности свог објективног бића. Пошто се, дакле, право може посматрати са три гледишта, и то : 1. у тозишивном облику, како постоји у извесномтренутку, 2. у исшоријском развитку, са идеалне стране, — излази да су три главна облика праве науке : догмашички, исшоријски и философски. У прву долази егзегеза, коменширање и сисшемашика; у другу исшорија трава; у трећу философија ирава. 1 ) §• 25. Егзегеза. Коментирање. Први и најосновнији научни рад на праву је егзегеза, коменширање; без ње не би био могућан ни један даљи корак у науци позитивног права. Она се оснива на тумачењу, интерпретацији и од рационалне примене правила тумачења зависи исцрпно и тачно егзегетично, коментаторско, познавање извора (в. §. 18.). Егзегеза позитивног права има велику практичну вредност, пошто онај који по дужности има да примењује законе, није онај исти штоје закон прописао; али, у исто време, има и не мању научну вредност, кад се има на уму, да основа сваке доктринске студије лежи у правилном разумевању текста. Чисто научног је интереса, међутим, егзегеза кад се примењује на старе изворе, који нису више у сили, али је исто тако необично тешка, било због празиина, пропуста, било због уметака, интерполација, било због великих и многих погрешака, нарочито лексиколошких, које они показују, и који се имају приписати добу, или незнању преписивача. Сада се правна књижев-

!) Исдор. В1ићше, Епеус1ор. 1. АМ. (3. АиП. Вопп, 1863, § 69.—71.)