Branič

број 6.

врани1

стр . 257.

се рећи, да се може прилагодити и модерном праву, Ово је изгубио из вида Лајбниц, кад јеусвоме: Моуа теЉосЈиз сИзсепске с1осепс!ае^иае шпзргиДвпМае (а. 1667, стр. 8.—21.) поправљао теоријску поделу римскога права и предложио своју сопствену (\УаЦег, Епсус1ор. §. 41. п. 3.). §. 27. Историја Права. Докле догматички радови изучавају право онакво каквоје у даноме тренутку, дотле га Историја Права посматра у континуитету љсгова развића у времену. Историји Ирава није задатак да покаже гомилу бивших закона и установа, без везе, већ на против, треба да прати право у његовом органском кретању и да нам изнесе узроке, околности и начине развијања, као и разне везе које везују касније право за раније, услед којих је једно продужење и развој другога. Једном речи, Историја Права износи живот позитивног права у току времена; а израз живота се не добија бацањем делимичног погледа, већ схватањем органске целине.' У Историји Права везује се практички смер са теоријским или научним; с тога, докле се, с једне стране, тежи познавању еволуције установа, с друге се стране, помаже тачном разумевању садашњег права. Уаиста. помоћу многобројних веза што зближују бивше законе са садашњим, може се сазнати како у оним првим често лежи разлог установама и узрок реФорама, које су изведене у оним другима. У обичај ено раз ликовање Исгориј е Права на спољну , за део што се односи на изворе, и унушарњу , за онај што се односи на установе, почиње од Гошфрица Вилхелма Лајбница, који је, међутим, ту разлику друкче разумевао. За њега је унутарња историја, историја права у свима својим деловима, а спољна: политичка и грађанска историја, у колико она служи разумевању историјског права. У овоме је смислу и могао рећи Коуа теЉоЗиз §. 29.: Јиггврги^еп1Га ћГз1оггса ез(: Vе1 [п^ета ге1 ех1ета: Ша Грват ГпдгесИ1иг, Тгаес аг1тГтси1ит 1ап1ит ез1 е1гециГп1ит. НгвГогга гиггз гпГегпа ез1, с/иае паггагит гегитриМгсагит гига гесешеЛ. 30. Н1з1огга ех1егпа а& Гиггргис/,еги1ат песеввапа еШ: Шн1огга готапа ас1 Гп1еШдепс1ит шз стИе, ессЈевгавНса ас1 гпГеШдепсЈит гив сапотсит, е1с. А на другом месту (§. 49.) понавља јасније, да је спољна историја: тадгв геџтвИит циат рагв ГиггвргисИепИае еМ. — Ова разлика била је излишна у смаслу Лајбницовом, јер се расиростирала на једну дисциплину, која је помоћна за правну науку, али која јој је страна; у данашњем пак смислу мало има вредности и не одговара тачно нојму саме ствари. На крају БРАНИЧ 17 \ '