Branič

ВРОЈ б.

БРАЕИ1

стр. 263.

приметити, да се примена наследиог начела у области политике не ослања ни на какву претпоставку о непосредном наслеђивању политичког генија. На шта се она ослања, то је на то просто искуство, да у већини случајева човек има оно васпитањекојеу својој породици добије. Ако је сасвим .неизвесно да ли ће од свога оца примити његову интелигенцију и дар, и ако је то све неизвесније што су интелигенција и дар у његовог оца већи, — тиме још није искључена могућност да му његов отац домаћом дисциплином извесна начела у главу усади. Тјер је то сасвим јасно увиђао, кад је казао у једној својој беседи, баш поводом овог питања о наследном Горњем Дому, да дух, истина, не прелази с оца на сина, али да традиција прелази. 44 ) Задатак, међутим, Горњег Дома и није да буде један живи Пантеон, где ће вештом применом једног природног закона потомци великих државника, великих војсковођа и великих администратора продужавати врлине својих предака; његов задатак то је да извесна начела представља, да извесну традицију одржава, да идејама умерености, реда и стабилности обезбеди утицај на јавне послове. И пошто је несумњиво да ће таквим идејама пре бити предани они који се у извесним породицама однегују него други, то није сасвим нелогично завести да се приступ у једно тело које баш такве идеје има да брани задобија самим чином рођења у извесним породицама. — Поред свега тога Горњи је Дом немогућно више заснозати на наследном начелу, ако се он већ од ранијих времена на таквом начелу не налази заснован. Наследно начело дискредитованоје данас исто толико колико и аристократија, и ако с њоме није спојено на нераздвојан начин. У сувременом друштву, где демократске идеје преовлађују, наследни законодавци не би, према једној Франклиновој изреци, изгледали ништа мање апсурдни него наследни математичари. 0 прецима се више не води рачуна, гледа се само на личну вредност, и пошто се ова у сваком посебном случају мора нарочито констатовати, то су ушли у обичај избори, где се она претреса, ако не с највише разумевања, а оно бар с најваше јавности. Политичар који не би такав претрес издржао сматрао би се као чо-

44 ) 6готе1, ор. сН. VI.