Branič

стр. 242.

б р а н и ч

број 6.

у исти мах, и предвидела случај да права појединаца буду угрожена или погажена. Могућност, пак, тих случајева изазвала је потребу да се установи власт с искључивим задатком да окончава сукобе између приватних потраживања, када сами појединци не би били у стању да их, без призивања власти, у склад доведу. 1 ) Та власт, која се назива судском, има да примењује закон онакав какав је, па и онда када би примена његова била неправична. Она је дужна применити закон без обзира на прилике и време у коме она врши тај посао, апстрахујући потпуно заинтересоване личности. 2 ) Суд мора бити неумитна логика чија су правила исписана у позитивним законима. 3 ) А да би судска власт могла извршити свој задатак, она треба да је у положају у коме ће смети, без плашње и без опасности, слободно законе применити и пред њу изнесени спор решити, онако како то правда захтева. Па како је у интересу и појединаца и друштва да права не остану само у теориском стању, ве.ћ да она имају и свога практичног смисла, а како се ово опет не може постићи без независности судске, то је онда појамно да су све напредне државе усвојиле ово начело као веома корисно и без кога никакво државно уређење не би могло дати жељених резултата. „У својој независности, вели Сгагвоипе!, судија се осећа довољно храбар да се одупре и молбама и претњама, ма откуд оне потицале; да казни сваког кривца, ма како висок био положај његов и да не слуша никада другога гласа, сем гласа своје савести." 4 ) „Независност судска је, велиједан други писац, нужно јемство правде и чувар слободе; без ње нема ни слободе за личности ни сигурности за материјалне интересе. 45 )

!) Веапзбјге, Хев ргтареа с1и ЛгоН, р. 109.

2 ) VIУ1вп, Ши&ев а<1ттГ81га1те8, р. 17.

3 ) Ји1ез бјшоп, Ха Ш>ег1вроИН^ие, р. 179.

4) вагбоппе!, Ргбаз ЛергоМиге сгкИе. „Грађани морају рачунати на независност и беспристрасност судија, кад су непокретношћу и стадношћу у

својим звањима ностављени у могућност да се одупру свима наваљивањима и утицајима како парничара тако и виших управних власти, и претњама њиховим, да ће бити премештени или уклоњени, ако одлукама својим не задовоље жељени исход грађанског или кривичног спора." А. Ђорђевић, Теорија грађанског судског иостуика , стр. 48. и 49.

6 ) ОићагЈе, СоЛе &' огдатзаНоп јисИсшгге а11етааЛ; тЈгоЗисИоп, р. БХУ. Опе184вели: „Без ње (невависности) сви судски закони су без вредности." (Седнида немачкога парламента од 18. Новембра 1876.) „Кад не би било судова, не би смо имали никакве користи одзакона, пошто би они сваки час могли погажени бити": ВаиЛгу-СасапНпегЈе, Ргесгз <1е <1гог1 сгкИ I I. р. 44.