Branič

број 7.

вранич

стр . 299.

дица према каквој ствари, може бити двојак: непосредан, т. ј. без помоћи другог лица, или помоћу туђе радње. У првоме случају имамо сшварно . ираво, у другоме облигационо ираво. Ова два правачине заједно други део, приватног права, који се зове имовинско ираво, јер скуп таквих правних односа према ствари тоје управо имовина једног лица. Међу тим, лице, индивидуа, за сеје апстракција. Свако се лице рађа и живи у друштву, а првенствено друштво, коме Лзуди по природи припадају, то је породица, из које потичу многи специјални односи трећег и последњег деда приватног права, који називамо иородичџим травом. Кад сравнимо међусобом разне групе односа приватнога права, приметићемо извесну поступност која се пење од најпростијнх односа ка најсложенијим. Тако, у право лица и личности улазе односи о снособности лица, који су потребна претпоставка сваког права. У стварном праву имамо непосредне односе једнога лица према каквој ствари, према којима сви други људи имају чисто негативну дужност: да поштују права таквог лица. Али код облигација односпостаје већ тешњи и негативан и општи однос претвара се, за оне који су му субјекти, у позитиван и специјалан. Најзад, у породичном праву, сви лични и стварни односи међу члановима који састављају породицу, појачани су и постали су трајни природном везом која подешава и спаја личне, индивидуалне интересе у заједнички интерес куће. Стара подела Гајова (1ш1. I, 8: Отпе јиз уио и ({тиг, Vе1 ас1 регзопаз реНте1, ^е1 ас1 гез, ^е1 ас1 асНопев) коју су усвојиле Јустинијанове Институције, има велику историјску вредност, али се не може применити на данашњи систем права. По њему у право личности улазе и установе, које -припадају породици, као брак, очинска власт, стараоштво; у стварном праву говори се о наследству као о начину стицања, и најпосле, у облигационом праву налазимо многе ствари које припадају поступку, процедури. Ова римска подела превлађивала је у теоријским излагањима од XVI века на даље, и утицала је у неколико и на Наполеонов Законик, па дакле и на друге законике, који су по њему рађени. Тако је итал. х л ра$. законик подељен на три дела: у првом излаже се право о лицима, у другом о стварима и стварним правима, а у трећем о начинима стицања ипренашања права, и ту се обухватају наслеђе, облигације и т. д. Српски грађ. зак. ; по аустријском грађ. зак. (§. 14,), дели се такође на три дела: у ирвом целу говори се о лицима и ту ое још обухватају породично и брачно право (изузимајући миразно право) са стараоштвом, у другом делу, ирвом одсеку излаже се стварно право, обу-