Branič

стр . 306.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 7.

1. Држава је највише правно лице, које у себи самоме носи основ свога признања и по своме организму разликује се одмакојег другог облика правних лида. Она, као јединка која преставља целину народа, дејствује у јавном и приватном погледу на поетигнуће смерова који су му одређени, а под њеним окриљем добијају живот сва друга, мања правна лица. Држава у колико се узима у обзир с погледом на права својине и наслеђа зове се Фискус, Домена, Државна Благајна. 2. ј Корпорација (ипЉегзИав регвопагит) је удружење више лица, из кога се добија целина, јасно одвојена, како од појединих особа из којих је она састављена, тако и од њиховог збира, и чији су интереси одељени од индивидуалних. Ова целина или колективна целина је управо субјекат права корпорације, у коме суделују истина појединци, индивидуе, али само док су чланови њезини, кад дакле код њих престане ово својство, они јој постају сасвим туђи. Отуда потиче, да и ако је корпорација скуп лица без којих она не би имала основа за постојање, њезин живот никако не зависи од иојединих чланова који променом броја или лица не мењају биће корпорације. Корпорација има јавних као што су општине, које су саставни елеменат државе, и приватних, установљених за приватне смерове, као што су занатлијске, научне и т. д. 1 ) 3. Дтугтаво ј е такође удружење више лица али ј е правни принцип, по коме се оно унравља, различан од корпорације. У овој последњој целина је јасно одељена од лица која је састављају, и њезина права и обвезе јесу права и обвезе корнорације, не односећи се никако на појединце. Код друштва је, међу тим, целина као скривена у члановима, у чију је корист и истакнути друштвени смер, а обвезе падају непосредно на саме чланове 2 ). Међу модерна друштва долазе по важности и пространству на првом месту безимена друштва, у којима је одговорност чланова ограничена на део капитала који су они уложили и који је престављен акцијама, удеоницама, на име или на доносиоца. И задруге за узајамно помагање, потрошњу, кредит и производњу, које су јако распрострањене у радничкој класи, одговарају економској потреби нашега времена, и достигле су у Италији сталну правну Форму са нормама данашњег трговачког законика (чл. 219—288).

!) Испор, Г. 6. Рисћ1а у \Уе18ке Кесћ1а1ех1Соп III стр. 65, 79. 2) Вгипз, у ХолцендорФовој Енциклопедији, §. 17, 449. и даље.