Branič

број 7.

бранич

стр . 317.

зрелији људи (30—35 година), с вншом спремом, можда и с извесним бројем година државне службе. Чињене су, шта више, напомене да би од њих требало захтевати и извесну имућност, и то у непокретностима (Спасић, Мијатовић). Сви су се слагали и у томе да саветника мора бити мање него посланика, — по мишљењу већине три пута мање; да саветнички мандат међу тим мора бити дужи него скупштинарски, два пута, па и три пута дужи, — по некима, видећемо убрзо, њихов је мандат имао на цео живот да гласи. Мисао о делимичном обнављању Савета била је свега од два члана изнета (Дим. Радојковић, Ст. Новаковић). Али о основном начелу по коме ће се Горњи Дом организовати, мишљења су била веома подељена. Намесништво се у својој беседи о томе овако било изразило. „Државни Савет, да би могао са скупштином успоред образовати законодавно тедо, морао би добити друкчије уређење. Садашњи број његових чланова не би био у сходној сразмерности према броју скупштинара нити би томе теду обезбеђивао довољно јемства за независност која му је потребна; но и ако би умножење тога броја било нужно оно се не би смело извршити на начин, који би нам државни савет претворио у скупу установу, те земљи нове жртве наметнуо. „Све ове противности могле би се можда измирити, ако би савет остао са садашњим бројем својих чланова у време кад Скупштина не ради и као такав имао известан задатак н. п. да даје влади своје мишљење о предметима, за које би га она питала, да спрема законске и административне пројекте; да расматра жалбе противу министарских решења у спорним административним предметима; да решава сукобе између административних власти; да одобрава прирезе општинске; да одобрава почастне издатке из општих буџетских кредита; да решава изузетно ступање у грађанство србско и том под. „У време пак, кад се законодатно тело сазива, морао би се број чланова Државном Савету умножити од прилике до најмање 40 а највише 50 лица, која би владалац постављао за време од неколико периода скупштинских. Овако образован савет од 40 до 50 чланова узетих из људи прописаних својства, имао би у себи довољно јемства да очува самосталност своју, а земљу не би ни мало већих жртава стао. По свршетку седница скупштинских враћао би се умножени број чланова саветских на своја стална занимања онако исто као што чине и посланици народни!" Овај систем Намесништвом предложени био је доста компликован. Биле су створене две категорије савет-