Branič

број 7.

б р а н и ч

стр . 323.

дејствујући сваки за себе. Та оскудица сваке организације код њих нарочито их чини несиособннм за праву контролу над радњом Скупштине. Независно од тога што су слаба накнада за Горњи Дом, владини посланици представљају једну комбинацију саму собом рђаву. Они немају оне самосталности која је тако потребна код органа законодавне власти. Они се не постављају на живот, не постављају се ни на неколико периода скупштинских, не посгављају се шта више ни макар само на једну периоду скупштинску. Њихов мандат не траје ни колико онај обичних посланика. Они су привремени у том смислу да их сваког момента влада може опозвати. Доста је да промену званични положај, па да престану бити посланици (чл. 76. Изборног Закона Скупштинског), а да ли ће променити званични положај, то зависи од владе која располаже тим положајима. Владини су посланици под вечитом претњом да изгубе, не само своје место у скупштини, него због њега и оно које у државној служби имају. Такви посланици, чијем мандату влада може кад год хоће крај учинити, мораће у практици по њеним упутствима да гласају. Уз пркос свима начелнма, то су посланици за које обавезна упутства у неком виду постоје, — обавезна упутства која им издаје влада, а не бирачи. Сем тога, кад влада ужива право да известан број посланика наименује, она уједно има могућности да утиче на састав Скуштине у своју корист. Претпоставимо, да свега две странке постоје у земљи; да она којадена влади остане приликом избора у мањини, или, као што се каже, у јакој мањини; другима речима, да је она друга странка премаша за двадесет до тридесет гласова, — зар у оваквом случају влада не би могла покрити ту диФеренцију посредством посланика које сама поставља, и тако створити у Скупштини са себе већину, и ако је у народу не би имала. Могућност овакве злоупотребе довољна је да установу владиних посланика сасвим компромитује. Ето то је установа која се 1869. добила месшо дводомног система. А прилика је тада бииа јединствена да се прави дводомни систем код нас уведе. Сва га је интелигенција у глас тражила. Требало је само мало 21*