Branič

стр. 292.

б р а н и ч

ВРОЈ 7.

никако не може бити индиФерентно за судију који је предмет таквих мера. 1 ) Непокретност еудиска није противна демократским начелима, ма да је у Француској после Фебруарске Револуције привремена влада укинула судиски инамовибилитет, налазећи да се он не слаже са републиканским режимом. 2 ) Факат је, пак, да судиска непокретност није демокрацији св^гда у. вољи. Судови су чувари закона, дакле онога стања које постоји: онн су консервативни, 8 ) док је демокрација оличена противност консерватизма. Нестрпељива у својој тежњи за напретком, она би рада да у неколико скокова постигне ресултате за које се тражи времена и рада. У тој својој тежњи, она често мало води рачуна о правима појединаца, ако ова коче њене намере, а нарочито је она готова да ова гази кад се поведе за превратним страстима. Судска власт истиче се тада као бранилац угрожених права, као сметња таквим тежњама, н с тога она често навлачи на себе антипатије сувише бујних или заинтересованих политичара. И тако видимо да и у републици судиски инамовибилитет има неоцењиве користи, чак можда веће него и у монархијама. „Кад угњетавање долази од стране једнога човека, онда сви устају против њега. У републици, где се већина која добије власт сматра као представник воље народне, појединци нису толико склони да протестују против гоњења која би власт вршила: они сваки час слушају да све што се ради ради се у име њихово;

1) Ве Уаи1ађе11е непокретноот не ематра као уотанову која је дала повољних ресултата. У своме деду Лп1о1ге с1ев Аеих ЋеНашаИош (4. VI. р. 167 е!; 168.) изражава се, поводом тога, овако : „Инамовибидитет судиски само је једна празна реч и он ни мало не осигурава независноет судије. И заиста, инамовибилитет не искључује код судије ни амбицију, ни вољу за интригом, ни жељу иди потребу за већом платом ; она је тако мала гарантија независности да су се судови, како пре Револуције тако и под свима режимима који оу по том дошли, увек показивали најпокорнији и најоданији политичкој власти." (В. РгасНег-РоДег^, ор. сК. р. 229.) Баш и да узмемо да је заиста судска власт била тако сервилна, опет то није доказ да непокретноет нема вредности. На против, доказ је љене користи. Јер, кодико би се тек судије показивале уелужне, да нису непокретне. Зла која Ее Уаи1аће11е налази и код инамовнбилитета била би, сумње нема, пооштренакад овога не би било. 2 ) Декрет привремене владе, од 17. априла 1848. гласи: „Привремена влада одлучује : „Принцип судискога инамовибидитета, који ее не сдаже са републиканским режимом, престао је важити са уставом од 1830." 3 ) Ји1ев ВЈтоп, ор. сН., р. 179.