Branič

стр. 344.

б р а н и ч

број 8.

„отпорни центар", али његово је присно уверење да би боље било да се ти елементи који би били у стању уздржавати скупштинску већину уведу у саму скупштину. Он је држао да би се завођењем представништва мањине одговорило свима потребама ради којих Горњи Дом постоји. Наравно, док се тај нови изборни систем не би усвојио, Стјуарт Мил није имао ништа противу постојања Горњег Дома, налазећи да је бољи ма какав отпорни центар него никакав. Има једна околност од капиталне важности на коју је Стјуарт Мил пропустио свратити пажњу. Ти елементи који би имали да уздржавају скупштинску већину не би могли бити уведени друкчије у скупштину него као мањина. Они би стога на већину били у стању само убеђивањем утицати. Они би уживали право да држе беседе и да гласају, али би им беседе могле остати без одјека, као што би им се и гласови могли наћи у мањини. Чим се издвоје из скупштине и органнзују у засебно тело, они добијају право, не само да критикују одлуке скупштинске већине, него шта више да их својим ветом одбаце. Тек у овом случају може се с правом рећи да они ту већину ограначавају. То је просто правило да отпорни центар мора бити ван оног тела коме треба отпор дати. 53 ) У осталоме, г. Гершићу се чини да се у практици Горњи Дом није показао кадар спречити пренагљености и погрешке скупштине. Он се пита какву „моћ и какво значење'' имају Горњи Домови. г Да ли се икада(?) чује иводирачуно њиховим расправама, дебатама и одлукама и дали је икада некоме од тих горњих домова испало за руком да спречи, умери или поткуси какву ма и „прехитрену" или одвише „радикалну" реФорму или одлуку Доњег Дома онда кад је јавно мишљење такву реФорму доиста енергички тражило и кад је народно представништво, наслањајући се на огромну масу и већину у земљи, стално и непоколебиво остало при своме правцу. ц Ми смо раније показали да задатак Горњег Дома и није да такве реФорме спречи ко.је јавно мњење „енергички тражи", за које је задобивена „огромна маса и већина у земљи", које Доњи Дом не престаје предла-

53 ) ГЈезНе 84ерћеп, Уа1ие оГ Ро1Шса1 МасМпегу (РоПш^ћНу Кеу1е\у 1)есетћег 1875).