Branič

стр. 358.

в р а н и ч

врој 8.

ваљаразумети да је то тако у границама одређеним употребом његовом. Соиственику таквог добра нрииада ираво својине над оноликим ваздушним иди подземним простором, који му осигурава најобилатију употребу земљишта према приликама датог тренутка, другим речима, докле год то захтева његова нрактична потреба, како вели Јћегпц* Ван тих граница ваздушни је стуб гек отпгаш соттшш а подземни простор гез пиШиз. На овој последњој идеји заснива се право слободног истраживања руда, под условима законом одређеним, и на земљиштима која су приватна својина, дајући сопственику само право на накнаду штете, којој би таквим истраживањем и експлоатацијом био изложен. Пећине и тресетна поља припадају сопственику и за њину експлоатацију потребно је одобрење сопственика, по итал. зак. (Наставиће се) «3» Судска дракса није једнообразна при решавању питања о томе: да ли женаможе располагати својим имањем, које јој није као мираз дато, и без одобрења свога мужа. I Лазар С., трг. из Паланке, поднео је облигацију г-ђе Ј. Ћ., но којој му она, одвојена живећажена Јов. Ћ., дугује 6000 дин. у сребру са 6°| 0 инт. Па како је г-|а Ј. одобрила интабулацнју на своје непокретно имање и пре рока, то је молио суд, да за обезбеду ових 6000 дин. са 6°| 0 инт. одобри интабулацију на исто. По овоме захтеву првост. суд за град Београд решењем својим од 29. јула 1898. Ж№ 330 одобрио је тражену интабулацију. Ну Касац. Суд примедбама свога III. одељења од 4. септембра 1898. Бр. 6291, а по жалби Јов. Ћ., поништио је поменуто решење првост. суда и нашао да не одговара закону са ових разлога: „Кад муж дужнице г-ђе Ј. у жалби својој наводи, да се он са својом женом није развео и да се она према томе још за његову закониту жену сматра, онда је суд,