Branič

БРОЈ б.

Б Р А Н И Ч

љ УЈ е уговоре. Још чешће може се догодити, да дипломатски агенат буде уплетен у неку грађанску парнипу просто случајно, стицајем околности, без икакве своје радње или погрјешке. У тијем случајевима долази питање о грађанском судству. По досањој практици и позитивном законодавству, може се констатовати као ресултат, да је ослобођење динломатскијех агената од грађансксјурнсдикције у данашњој јуриспруденцији и практици судској у опште признато као нравило. Оно важи на првом мјесту по међународном праву без обзира на то, да ли га поједина држава у својем позитивном законодавству изречно помиње и прописује или не. Ако је оно још и унутарњијем законодавством признато, тијем боље. Али оно свакојако тако исто везује и оне државе, у чијем законодавству нема таквог помена. Према томе, мјесни се судови по правилу сматрају као ненадлежни да ријешавају и суде о грађанскијем тужбама, које су управљене против дипломатскијех лица. Има изузетнијех случајева, над дипломатски агенти потпадају земаљској грађанској јурисдикцији. Наука и нракса признају, да су мјесни судови надлежни да суде дипломатском агенту : кад се тужба против дипломатског агента тиче неке непокретности, коју дипломатски агенат има у државини или својини, а која се налази у тој држави, у којој је агенат, као такав, акредитован; кад дипломатски агенат, норед својеи дипломатског позива, заузима у дотичној држави још и неки специјални нриватни положај нпр. бави се трговином и разнијем другијем спекулативнијем пословима ; кад се агенат сам својевољно изречно или прећутно одрече својег имунитета. Дипломатски агенат, кад му суде земаљски судови, мора се потчињавати правилима закона о судском поступку и не може у томе ногледу за се тражити никакве привилегије. Из тога излази, да он мора испуњавати обвезе, које поступак налаже парничарима нпр. да плати парничне трошкове, ако изгуби парницу, да^му се према потреби може нудити или досудити заклетва итд. Ма да је то признато као опште правило, ипак има појединијех процесуалнијех мјера, при којијема нема сагласности међу надлежнијем писцима. Ослобођење од јурисдикције повлачило је некад за собом као ношљедицу и ту привилегију, да се дипломатски агенат не може од стране мјесне власти и суда позивати као свједок ма у каквом спору. Та привилегија, не само по мишљењу, које нревлађује у теорији, него и по самој практици, сведена је у тако уске границе, прорешетана је таквијем клаузулама, услоБРАНИЧ 24