Branič

број 8.

стр. 371.

За нас је најважније право јурисдикције. У данашљијем хринхћанскијем цивилизованијем државама оно се своди на два случаја. У кривичнијем стварима, кад неко од персонала посланства учини кривично дјело, дипломатски је агенат овлаштен, да кривца уапси, ако је у стану посланства, или да тражи н.егово издавање од територијалнијех власти ; да изврши претходно исљеђење и констатовање дјела кривице, при чему према нотреби може тражити помоћ мјесне власти ; да испита свједоке, којп припадају посланству, да послије свега тога кривца испрати суду своје државе, који има да му суди и изрече казну. У грађанскијем стварима дипломатском се агенту не даје и не признаје право да ријешава и пресуђује грађанске спорове између лица своје дтратње, али му се од стране свијех данашњијех држава даје право да врши извјесне акте неспорног судства. Положај дипломатскијех агената удржавамау којијема нијесу акредитовани, ријешен јеуданашњој науци о међународном праву. Дипломатски агенат, пролазећи кроз територију државе, у којој није акредитован, нс може претендовати на ослобођење од мјесне јурисдикције кривичне и грађанске. То ослобођење има свој разлог у независностн дипломатскијех агената ири вршењу њихове мисије и њиховијех Функција, а тај разлог отиада ондје, где дипломатски агенат нема никакве мисије, нити врши какве дипломатске Функције него се само налази и пролази као путник. Ипак се он при путовању не може сматрати ни третирати као обично приватно лице, чим је његов дипломатски карактер познат држави, кроз коју путује. Кад та држава, извјештена о његовом карактеру и његовој намјери пролаза, изрично или прећутно допусти тај његов пролаз, онда је она но међународном праву обвезана, да према таквом дипломатском путнику има посебне обзире и да га не сматра просто као приватно лице. Она се мора старати за његову потпуну личну безбједност, а тако исто и за сигурност његове пратње и ствари, које собом носи. Кад би се тај посланик вријеђао, било би у исто вријеме уврједа нанесена његовој влади и земљи. Кад би се над њим вршио какав акт насиља, то би значило вријеђати ираво посланства, које припада свијем државама и њиховијем суверенима. Ти особени обзири према посланицима, који путују, истичу већ из основног права на међусобно поштовање, које пма свака држава према другијем државама. Дипломатске нривилегије у нракси проширују сеу субјективном смислу и на сва она лица, која улазе у пратњу дипло24 *