Branič

стр. 490.

БРАННЧ

БРОЈ 11.

Илалијанске вароши имале су скоро све административни систем, по истом плану, какав је важио у Риму. Томе се нећемо чудити, кад замислимо, да сам Рим нпшта друго није радио него снимао институције својих суседа и прилагођивао их сво.јим приликама. Први магистрат у старим италијанским варогаима био је претор, којије имао исту власт као и едили, а често и диктаторску власт. После друштвеног рата у више вароши, преторе су заменили Дишнуш пли ({иаћшгут, који су се звали ргае^огез (1игтплгг или диаШоуггг. Едикт едила 1 ) регулисао је судску и административну власт муниципалних магистрата. „Муниципални магистрат, тамо је речено, 2 ) не може вршити послове, који долазе пре у ресор суверене власти, него ли у правосуђе." Из тога следује: да муниципални магпстрати нису имали Гтрепит , 3 ) и да им није било допуштено да одобравају повраћај у пређашње стање, 4 ) нити да дају овлашћење на роззеазш наслеђеног добра, ни да гарантују легате. Но, и ако је њихова надлежност била тако ограничена, могла се ипак продужити, на основу горњег принципа, кад су странке имале право увек да бирају своје судије. „Кад на челу какве муниципије има више муници„палних магистрата, каже још едикт едила 5 ), они могу „управљати сваки у свом делокругу; најчешће им му„ниципални закон даје право на то; кад им пак то закон „не би дао, обичај их на то овлашћује." Други принцип, који је строго примењиван у Риму и био раширен по свима градовима, била је обавеза за сваког грађанина, да врши јавна звања и да се не може

!) ТЦ. 1. <1е јипзЈНсНопе §. 2. <1е т.ч§1а(;гаШ)и8 титснраПђид. 2 ) Раи1. Ш>. I. аД Е<1. 1 ј . 26. О. а<Ј Мите1ра1ет е(; <1е 1пеоП8, 60. 1. 3 ) Јтрепит,у најопштијем смиелу, обухватао је скуп апсолутне власти т- ј. судску и војену власту. Ипак сваки је магистрат упражњавао јтрегшт само у гранидама надлежности магистратуре, којој је припадао. (В. наше дело: Г>гоН Ргекопеп е! Керопзез <1е8 рги<1еп18 р. 77. Ио4е 1). 4 ј Повраћај у пређашње стање (гекишНо т т^е^гит) било је утврђеље у сва права онога, коме је грађавски закон, строго примењен, одуаео свако правно средство. Тако, између осталих примера, младолетник од двадесет и пет година, оштећен уговором, могао је захтевати гевШиНо 1п т1едгит ; интестантскн наследник, који се одрекао наслеђа или се истом успротивио, могао је такође да се реституише противу дејства своје ренунцијације или противљења. 5 ) ХЛр^ап Нћ. 8. аД Ес1.