Branič

БРОЈ 11.

Б Р А Н И Ч

стр. 483.

вају свагда подједнако расположење од стране државне власти. Било је, а има још и данас државних владавина нехришћанских, које гоне Хришћане за њихову веру или их држе у униженом положају. Има опет владавина, које не воде рачуна о томе, ко какву веру исповеда, сматрајући то за њихову чисго-приватну ствар, и које се старају да отклоне утицај принципа религијског на друштвени и државни живот. Но има држава, које разумеју и признају благотворни утицај Христове цркве на социални живог људски у свима његовим сФерама, и због тога не чине никакве сметње њеном утицају на друштвене односе; потпомажу је својим ауторитетом у постизавању њене задаће; својим прпзнањем и одобравањем иотврђују њене уставе и тиме их уздижу на ступањ обавезних државних закона. При таквом односу држава према цркви између њих утврђује се тесна веза, која се оснива на узајамној слози и нотпомагању и на свести о узајамној солидарности у многим животним питањима. Држава, као организатор правног уређења друштвеног, одређује спољашњи правни положај цркве међу осталим сФерама социалног живота, уводи је у систему државних института, штити њена права и повластице, санкционише њена правила и уставе, признаје положај преставника црквене власти по њиховим правима и дужностима. На тај начин, с гледишта спољашњег правног положаја цркве у држави, она се налази под заштитом и старањем државне власти. Но због тога црква ни у колико не постаје безлична пред државом, не слива се у државу, но задржава и даље независност свог унутрашњег живота, има автономију за свој рад. Узимајући цркву под своје закриље држава се не може мешати у њене унутрашње послове, не може присвајати права законодавства и господарења у тим пословима. Другим речима, црква као друштво религијско, а при том универсално, не може бити иотиунце објект законодавног рада државе. Божанско порекло цркве, свегитена природа црквене власти и црквених правила морају је уздржавати од сваког насртаја на област чисто црквеног права и законодавства. У замену иак за спол>ашњу одбрану и грађанске повластице, до. бивене од државе, прггва пружа држави на општу ко_ рист духовна блага: истинит појам о Богу и, правилн 0

з*