Branič

стр. 564

б р а н и ч

број 12

развића, у коме једновремено имају народне масе толико жеља и толико незајажљивих потреба, и у коме је поникла филосоФија несвесности, природно је да наука о Кривичном Праву узима други правац, на супрот оном који заузимаше у једном друштву младом, оптимпстичном и аристократском, које познаваше само философију и појезију слободе, и навикнуто да слави слободно лице као једино мерило етварности и центра васељене. Човек би се ипак јако преварио о значају изучавања Криминалне Социологије, ако би уобразио, да се њоме доспело до уништења слободе и индивидуалности и до апсорбовања злочина болешћу, а свести нагоном. На пољу односа капитала и рада, социалне студије могле су бити понекад рђаво схваћене или рђаво извођене; али, оне су ипак имале крајњи резултат, да се боље упознају раденици и погодбе под којима они имају да упражњавају своју слободу и умноже срества за проширење личпог самоопределења. Исто тако и на пољу Кривичног Права, проучавања кривичне Антропологије и Социологије могла су бити понекад рђаво руковођена или рђаво тумачена; при свем томе, ове су науке припомогле да боље упознамо преступника, и погодбе под којима се зачиње и развија његова воља; та проучавања показују нам начин, накојисе та воља образује као и начин, да се бранимо против ње кад то буде потребно. Да би се прекопала земља, не чупа се биљка; да би се испитала воља, њена природа, погодбе под којима се она креће, не потреса се вера човечанства у суверену моћ воље; не ништи се идеја да се човск моралише и подигне у колико се ослобађа тираније својих прохтева и где се њсгово ја истиче јасније и са што више снаге над тромом и амоФном масом, на основу нејасне и тамне несвесности песимизма и Фаталности. Али, ако нећемо да кидамо са традиционалним идеалом моралне слободе, у који се свет навикао да верује и који сачињава, после свега, најмоћнији извор добра и неодољив полет ентузиазма и радње, радови модерне школе ипак су имали одређеиих последица. Они показују да су законодавци у почетку овог века били задахнути великим тежњама тражећи савршенство у правцу којим су ишли да га постигну. Крнвнчно Право је наука у суштини релативна. Оно преставља скуп практичних мера употребљених од стране државне ради одржања јавног поретка. Оно одступа од ове основице, кад има да се ослони једино на