Branič

БРО.Ј 1.

Б Р А Н И Ч

стр . 7.

обични закони могли иостајати у земљи; што се тиче уставних закона, за њих је требадо молити у Цариграду. Створене су биле две врсте закона: закони домаћи и законн турски. Уставни су се закони одликовали својим ненационалннм пореклом, и, следствено, својим непопуларним карактером. После рестаурације од 1858, политика Обреновића била је управљена противу Устава од 1838 као противу једног Устава којим је повређено „право унутрашн.е независности." Преговори су се одмах почели с Портом о укидању тог туђинског закона. Ова се није одупирала томе да Устав од 1838 буде промењен, али је захтевала да нови Устав изда опет она: дајући нам бео лиет артије да напишемо шта хоћемо на њему, она је постављала услов да иосле то писмено примимо из њених руку као њен дар. На тај услов од наше се стране није пристало, а није се ни могло пристати, јер изме1)у нас и П^рте није био спор само око тога како ће Устав гласити, него и око тога ко ће га издати. Стање је ствари посде 1858 било овако: у земљи се затекао један Устав који Кнез није признавао, а међутим нови Устав који је он намеравао издати, Порта је дала разумети да га она неће признати. Из овог тешког положаја изашло се тако што су портине претензије формално биле задовољене, а стварно биле поречене. Кнез је долунио и променио Устав од 1838 како је хтео, али тим допунама и изменама није дао облик уставних закона, за чије се издавање Порта сматрала као искључиво надлежна, него имје дао облик обичних закона, за чије издавање ниПорта није спорила земаљским властима надлежност. У ствари, Устав од 1838 био је подвргнут једној ревизији која се извршила обичним ^ваконодавним путем. Томе Уставу имало је нешто да се дода, а нешто да се одузме. Он је био прешао ћутом преко питања о наследности кнежевског достојанства. Шта више у берату, који је Порта издала нашем владаоцу после рестаурације од 1858, ништа се није говорило о наследним правима Обреновића, и ако су ова, двадесет и осам године раније, бератом од 1830 била један пут призната. Да би се ова празнина у Уставу попунила, излази 20 Октобра 1859 закон о наеледству кнежевског доетојанетва. — Затпм, Усгав од 1838 био је начинио саветнике колико кнежевим чиновницима толико и султановим. То је имало да се промени, и већ.