Branič

БРОЈ. 2.

в Р а и И ч

стр . 79.

њу заклегве на верност, инглески намесник Формудксао је своје предлоге на захтев иредседника. Ево тих предлога: ж Сваки туђинац, који би желео да св настани у земљи, који ће косле петогодишњег пребивања, пристати да се закуне, да ће се законима покоравати, своје обвезе испуњавати и независност државе бранити, — баће примљен за грађанина и одмах ће имати право гласа за први савет народног представништва т. ј. Еегб1;е Уо1квхаас1 као и за шедседника и главног заповедника. КвалиФикација имаовпне или дохотка моћи ће бити додана као погодба, тако исто и уверење о добром владању." Одмах за тим додао је, да би време од пет година имало повратно дејство, тако да би сви они, који би имали више од пет годкна пребивања, добили одмах право гласа. Ако се овај иредлог угхореди са законима у сили од 1890 одмах ће се утврдити, да ни време ни погодбе за прирођавање не заслужује нарочите пажње, али да је другојачије с погледом на права која отуд проастичу. Тако је изглед>ло да ће се тек започетам нреговорима насести. Међу тим председник Кригер, сутра дан, после једне ноћи размишљања и пошто је се о томе саветовао с чиновницима, који су га пратили, азјавио је, да он жели нредложити Уо1квгаас1-у пројект о праву гласања под нарочитом ногодбом, да се обласна и Финансиска нитања, која беху још нерешена између две владе, регулишу у исто време, и нарочито да се у будуће свака размирица између странака подвргне независном и непристрасном суђењу изборног суда. Ваља напоменути и то, да је ова погодба била раније већ више пута истицана у порукама републиканске владе. Председник је у малом изменио састав нацрта сера АлФреда Милнера и обгћао, да ће с^ветовати свом народу да га прими. Најглавнија разлика између ова два састава бпла је у измени од иет година пребивања на седам голина^ за тим у тачнијем оаређењу тражених погодба. Али је много важнији био строго условни карактер нацрта председника Кригера, који се надаше, да је наш&о, благодарећи уступцима који се једва могу допустити, средство, да коначно заврши с постоЈећим несугласицама и да за у будуће отклони распре. Републиканска влада беше тако обманута перспективом. да се није устезада да преиначи своје погледе и да се покаже, у писму од 19. августа, вољном, да предложи нацрт гласања, који одговара идејама сера „АлФреда Мнлнера, под троструком погодбом, да се британска