Branič

врој 9 —18.

б р а н и ч

стр. 387.

јерима, али пошго га Вук иема, нити смо га икад сами чули, закључујемо да у данашњем живом језику не постоји. Има, свакако, ч синоним поклон, и Хаџић га је примио за Србијански Законик. Нас та реч није задовољавала због два узрока: прво, јер представља троп који, и ако се ослања (као и ријеч част) на друштвене појаве, које су пратиле неке врсте дарова, опет се, рекао би, није још утврдила колико би требало у живоме језику, — а друго, што није још постала посве опћенародна (премда Вук ово последње не биљежи), и не гледећи на Факт да је она, уз то, задржала још и своје ггрвобитно значење. Облици дарба и дареж нпсу такође могли бити примљени; први долази тек у једног писца XVIII. вијека, а други је могао некад опстати, али му нема потврде (Академијски Рјечник хрват. или срп. језика); — за нас је, у осталом, доста, што се не находи у данашњем живом језику. Узевгпи у рачун све што је до сада наговешћено, нађено је да ће још најбоље бити примити у Законик израз: уговор о дару. Добит Већинак Обје се ријечи находе у живоме говору у Црној Гори. Добит је општенародна, али је њена слабија страна у томе, што има одвећ широк смисао: оиа значи и у опште сваки Гисгигп. А кад узмемо још и треће значење, које има глагол, који јој одговара, те полази од опонашања немачке ријечи 6 ећоттеп, егћаИеп, тад се добит може још мање нохвалити евојом одређеношћу. ВеЛина.к је посве областна ријеч, и то управо у смислу ироцента. Вук је не познаје, али ко је год у Црној Гори бар неко време становао, знаде, да се ова ријеч онде живо употребљује. А како се ријеч добит употребљује доста често у земљи, у једнаком смислу у коме и већинак, нама се чинило најзгодније примити оба синонима у Законик. Недостиж Доалата Отилата Недостиж је ријеч, која у Вука има бар ова два значења: »1. оно што није достигло, на пр. у платну, и 2. познији клас од жита у летини.« Како је први сми26 *