Branič

отр. 440.

б р а н и ч

врој 9 —18.

без обзира на доказе по казаном судском поступку, а у случају осуде има места жалби на иресуду првостепеног суда суду касационом. Чл. 94. Судије и сваки од судског особља, који би иресудом редовних судова био ослобођен од кривице учињене у званичној дужности, има права да за три месеца од дана извршене пресуде, може тужити свога тужиоца за повреду частп и за учињену му штету и за трошкове тражити накнаду, изузимајући кад је тужба подигнута по званичној дужности од стране старешине суда или Министра правде, но и тада тужени може тражити накнаду од достављача по чијој је достави тужба подигнута. Чл. 95. Право на тужбу против судија и осталог судског особља за злочине и преступе у званичном раду застарева по одредбама општег кривичног законика. Чл. 96. Право на тужбу против судија и осталог судског особља за накнаду штете учињене вршењем званичне дужности застарева за шест месеци рачунајући од дана када је пресуда или решење из кога је штета произишла извршном постала, а ако пресуда или решење није предато оштћеном, онда од дана кад је оштећени за штету сазнао. Чл. 97. Тужени се може бранити застарелошћу све донде док пресуда, којом се осуђује не постане извршна. Чл. 98. Кад је против судије дигнута тужба због какве дисциплинске кривице које су означене у закону о чиновницима грађанског реда или у овоме закону, судија се може казнити дисциплинарно: 1. опоменом; 2. укором, усменим или писменим;