Branič

г.роЈ 9— 18.

i! р а н и ч

стр. 441.

3. новчано, губитком плате од 5 дана до 3 месеца; 4. нремештајем у други суд, без накнаде сеобних трошкова; 5. постављањем на мање звање у другом суду без накнаде сеобних трошкова или са накнадом ових; 6. губигком права на унапређење; 7. пензионисањем; 8. отпуотом из службе без губитка службом стечених права на године службе и пензије ако би понова у службу био враћен; 9. отпустом из службе с губитком свију или неких стечених права. Чл. 99. Којом ће се казном казнити тужени судија од побројаних у предидућем члану, изриче према величини кривице, ранијим осудама и другим околностима општа седница касационог суда својом пресудом, коју доноси по своме убеђењу и познавању ствари без обзира на доказе по казненом судском поступку. Чл. 100. Опоменом и укором судија се може казнити само ио један пут, а у поновљеном случају дисциплинарне кривице најмања је казна губитак илате од 15 дана до три месеца, у корист пензионог Фонда за удовице и децу умрлих чиновника судске струке, али ни ова се не може над једним лицем изрећи више од три пута. Чл. 101. Кад се против кога судије изрече новчана казна и по трећи пут у исто време изрећиће се и казна премештаја у други суд без накнаде сеобних трошкова. Чл. 102. Казна премештаја може се само један пут изрећи. У поновљеном случају за такву осуду, тужени ће се пензионисати, ако има законских услова за пензију, ако ових нема може се отпустити, ма да кривица за коју ое суди не би по себи ту казну заслуживала. Постављење у нижи положај — дегредација — пли губитак нрава на унапређење на већа звања, свагда се изриче на одређено време, а најдуже за три године.