Branič

број 19—-24.

б р а н и ч

отр . 597.

Да ли ће гвожђе, које оптужени носи на ногама за време истраге, било код иследне полиц. власти, било код суда, бити лако или тешко, о томе у кривичном постуику, нигде нема ни спомена. Казнени закон тачно је одоедио тежину окова за оне кривце, који су извршним пресудама судским осуђегш на робију, и послати на издржавање казне, а међу тим нигде није одређена тежина гвожђа, које се не меће на ноге кривцима, него оптуженима, за које се јога не зна: је су ли криви, и да ли ће их судови осудити. Док је у нашим казненим заводима лак оков од две, а тежак од четирн оке, дотле се и код иследних власти, а и код наших првостепених судова налазе и така гвожђа, која својом тежином далеко надмашују тежак оков из § 14 казн. зак. Ово најбоље потврђују оне многе слике окованих људи, које се налазе у »Полицијском Гласнику." Осуђеном на робију одређују тежину окова закон, и судска пресуда, а онтуженом, који је само под истрагом, било код иследне полицијске власти, било код суда, тежину окова често одређује воља државних органа, чиновника или апсанџије, или најзад и ирост случај, какав се оков деси при руци. Често се дешавало и то, да је поручивано нарочито тешко гвожђе, којим ће се какав тежи злочинац оковати, 1 ) јер се мисли, да је у тежини гвожђа најбоље јемство, да кривац неће побећи из притвора с тога, што је махом тако тешко, да он једва може да корача, а на бегство не може ни мислити. Ми налазимо, да оваква практика ( по којој иследне иолицијске власти а и судови, окивају оптужене у гвожђа, која су тежа од 4 оке, нема нигде ослонца у закону, и да се ни чим не може правдати. Окивање људи и онако се не може правдати 2 ). Али и ако у кривичном поступку постоји празнина у томе, што није тачно одређена тежина окова, који се могу употребити за време истраге, — сама та празнина још не даје државним органима то право, да они сами по Ј ) За једног разбојника, Мидана из Раброва, нре више година, поручено је нарочпто тешко гвожђе, но при свем том, он је нобегао пз притвора пожаревачког суда са тцм гвожђем и апсанџијом који га је чувао. 2 ) Госп. Дим. Г. Радовић. Теорија казненог поступка, Стр. 214.