Branič
стр. 16.
б р а н и ч
број 1.
Први му иредају своја пуиомоћија у оригиналу, а други, који пуномоћија немају, предају му уверење министра унутраш. дела о свом постављењу (чл. 3. 3. о II. Р. Н.С.). Одбор прегледа та уверења као и пуномоћија, и наравно да би могао предложити да се не прими у Скупштнну један краљев посланик, за чије би уверење иашао да није аутентично. Али да ли би могао то предложити п за оне краљеве посланике, који би били у стању да једним аутентичним уверењем свој избор докажу. Скуиштина је, 19 јула 1877, поништила избор таком једном посланику. Каснпје, 5 новембра 1879, она је дебатовала о својој власти над тим посланицима, али, како изгледа, није дошла ни до каке начелне одлуке. Приликом овог дебатовања, неки су се посланици стављали на то гледиште, да код бирања краљевих посланика нису могућне оне неиравилности које су могућне код бирања народних посланнка, и да с тога неће бити ин новода за ноништавање њихових избора. Али овде ваља приметити да се посланички избори не поништавају само с тога, што су неправилно извршени, него и због тога хпто пзабрани посланици не испуњавају услове за посланике. Овај пак други повод за поништавање избора може се јавити код краљевих посланика, као и код народних. Ако пријавни одбор не би могао ни у ком случају предложити поништење избора једног краљевог иосланика, онда бн то значило, да он це би могао то учинити ни онда кад би за краљевог посланика био изабран на пр. један стран држављанин, један војник, један малолетник нтд. Из тог разлога, ми закључујемо да пријавни одбор, прегледајући уверења краљевих носланика, не цени само аутентичност тог документа, него цени још и важност њиховог избора, исто тако као и кад ирегледа пуномоћија народних посланика. Закон не наговешћује ништа о томе како се извештај нрнјавног одбора саставља. У практици тај одбор не реФерише но на особ о сваком избору. Он реФерпше тако или само о оним изборима противу којих постоје жалбе (23 новембра 1878, 27 јуна 1895), или само о оним изборима чије поништење предлаже (2 јануара 1880, 13 јула 1886, 6 јула 1888). 0 осталим изборима свима укупно даје мишљење да их треба уважити. Било би исправније, да одбор реФерише о сваком избору по на особ, номињући код сваког све жалбе које су противу