Branič

ст. 24.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 1 .

не доноси. Купио је у нади да је препрода кад јој вредност скочи. Пошто од те земље нема прихода, не плаћа никакав порез. Трећи удожи својих 100.000 дин. у трговину. Она му .задаје много "посла и главобоље. Сваки час у разним предузећима може да изгуби сав свој новац. На крају године успе да заради 30.000 динара и на ту суму имаће да плати 3.000 дин., јер смо узеди да је порез на приход 10°/ о . Је ли сад право да први пдаћа само 500 динара; други који спекулише апсолутно ништа, а трећи 3000 дин. Зар овај последњп којп највише плаћа, нема много већих заслуга за земљу но прва двојица? Увећав свој капитад, он је допринео општој производњи и помогао развитку индустрнје и трговине. II. Лероа — Болје с многим другим мишљења је, да мање треба оптеретити приходе од рада, који су привремени (као у трећем случају горњег примера) него сталне приходе (први случај). »Један човек без имања зарађује 10.000 дин. сваке године својим дичним трудом, својом памећу и вредноћом; његов сусед прима без икаква рада, без икакве бриге сваке године 10.000 дин. од интереса својих капитала или закупне цене својих земаља. Треба ли' распоредити на обојицу исти порез ? За цело не; јер од оних 10.000 динара, које први зарађује сваке године, један део представља неку врсту амортизације и награду за осигурање, и тај део, наравно, одређен је да се уштеди или сачува. Тих 10.000 дин. су ануитет који може да пропадне, а не сталан приход" 8 .) Најправедније би било кад би се могао у сваком поједином израчунати онај део прихода који је потребан пореском обвезнику да би могао обезбедити своју старост и оставити после смрти нзвесно имање својој породици. Тај би се део онда ослободио пореза, а остатак подвргао истој стопи као и вечити приход. 9 ) Ади се овако тачно одређивање не може остварити. У практици су могућна само два крајња начина: или ће се ударити иста пореска стопа на обе врсте прихода без разлике, 8 ) ТгаМ <1е 1а Заепсе <1ез Мпапсез, I. стр. 445. 9 ) Мас СиЛосћ и још неки инглески економисти нредлагади су чак да се порез наплаћује по утврђеним табллцама смртности. Узмимо да неко има 40 година и 1.000 лив. стерлинга доживотног прихода. По таблицама смртности остаје му да живи још 27 и по. године; према стопи по којој се у Инглеској рачуна осигуравање за живот, тих. 1000 див. стерлинга представл.ају 660 ливара. Порез би дакле требало распоредити само на 660 ливара, а не на свих 1000.