Branič
стр. 142.
Б Р А Н И Ч
БРО.Ј '2.
тако се може поделитн и у времену и наменути је једно за другим разним лицима. Уживање вечите ренте може се одредити једноме човеку за његова живота иод погодбом, да је после смрти остави другоме итд. Вечита рента може се, дакле, поделити на неколико доживотнпх рента. Зар није праведно да се узме у обзир сваки наследник? Зар сваки од њих нема нрава да задржи део ирихода који је за њега доживотан и да од њега чини утптеђевине за себе и за своју децу, итд. И ако овн закључци изгледају на први поглед логични, ипак, кад се мало дубље уђе у ствар, види се да су они јачи по Форми но по садржини. Нико и не мисли да онај који умре може понети свој нриход у гроб. Исто је тако ван сваке сумње, да нико не може располагати рентом, ма се она звала и вечитом, дуже но што му је суђено да живи. Али има прихода којп не морају трајати целог живота. Вечити нриходи нису тако названи што трају вечно у времену, већ за то, што онај који их добија може бити сигуран да ће их пмати целог живоТа и, што је исто тако главно, да ће пх оставити својој деци. Никаква промена у њему самом пеће га лишити та?;вог прихода. Међу тим радник може несрећним случајем изгубити сваког часа своју зараду. Адвокат или лекар, који живе од својег рада, могу због болести или других непредвиђених околности, крајње осиротети и оставити децу у највећој невољи, ако се само нису побринули да одвоје и оставе на страну један део прихода. И рентиЈер може штедити, али он на то није принуђен, а у сваком случају не мора одвајати велики део својег прихода, јер ако не крњи каоитал, оставиће га целокупног и после своје смрти. И други разлози који се наводе у овом смислу но вреде много. Пребацује се Инком-такси, веле често њени браниоци, да не разликује разне изворе прихода. Па то не чини ниједан инглески порез. Државни доходак састављен је поглавито из царинских такса и непосредних пореза. Зар се може замислити да се цена килограма чаја одређује према порезу који би водио рачуна о различној природи купчевих прихода? А то захтева потпуна правичност. Ето каквим се бесмислицама служе често противници различних стопа у недостатку бољих разлога. Они хоће да докажу, другим речма да нема смисла да Ин-