Branič

број 2.

о уоловној осуди

стр . 157.

да је закон од 1891 поклонио иоту пажњу и да је овај израз узео у истом смислу. С друге стране политички и чисто војени преступи имају чисто особени карактер, и искључују прецизно моралну недостојност због које треба одбити одлагање осуђеипм лицима. 11 ) Истина, ово се може реКи и за многе друге специјалне кривице. Ипак треба приметити: да преступи, који се казне затвором по специјатним законима (реч је само о овима) показују исту такву кулпу, као и они преступи који се казне истом казном по кривичном законику. Ова последња главна примедба довољно побија замерку овоме систему, којом се претпоставља као сувише узак и противан духу закона. 148. — Противни системи. —■ Има и других система. а). — По једнима само иолитичке ирестуие 12 ) треба ставити на супрот злочинима и преступима општег права. Но, исто тако има разлога да се тако ради и са војеним преступима. 13 ) б). — Други сматрају као особене преступе по нашем закону, не само политичке и војене пре%тупе већ и оне који се казне по сиецијалним законима или некима од њих, као на пр. по фискалним законима , 14 ) Ну, ту се наилазе многобројне тешкоКе, и упада јако у произвољне поделе. Правознанство изгледа да осуђује ове разне начине посматрања. 15 )

и ) Ке&ге е* багу. стр. 47. Босаг(1 № 17. и Вгб^еапи стр. 320 (са неком разликои). п ) Може баш носведочити један насаж из дискусије, у коме г. Беранже ловодом чл. 6. доста јасно издваја војене преступе од преступа општег права (Сенат. Седница од 3. Јуна 1890 г. Ј. о№. од 4. Јуна стр. 526). 13 ) Лаборд, Дедаданд, Бернар. Дало, Кер. 8орр. В. Веше, Јк 230. Овоме мишљеау иде доста рђаво у придог претендовања принцип екстензивног тумачења, (В. ваггапЛ. I. о овом принцнпу). Не треба заборавити да је одлагање установљено за лица, која нису никад осу/јена; само по изузетку може се применити. У место што се изузетак шири, пре га треба сузити. и ) Тако је сјд у Шамбери судио: да је ранија осуда на затвор за преступ по царинским законима, препрека оддагању. По другим се одлукама признаје карактер општег права у смислу закона, ирестуаима лова, нреступима по закону о војеној реквизицији. Види о овом питању закључве г. Сари-а адвоката. 15 ) Теоријски дакле, осуђеник за политичка дела може неодређено бенеФИцирати одлагање, јер ранија осуда за дела овакве природе не прави сметњу због које му се не може допустити одлагање; а такође не губи исто и због доцније осуде за дело овакве природе. Међу тим има разлога да се у овом предмету не одобрава лако одлагање, јер осуђеник може бар један преступ да изврши, а да не буде кажњен, ако се постара да му друга осуда буде за политичка дела.