Branič

БРОЈ "2.

О УСЛОВНОЈ ОСУДН

стр. 161.

показују намеру законодавца. Судећи, право или неправо, да ће одлагање имати незгоде са гледишта дисциплине, законодавац је хтео да војници непосредно искусе казну: равнодушно је пптање да ли осуду изриче војени или други суд. У осталом, било би мало рационално, да један прост случај поступка, са свим случајна околност, има за резултат мењање казнимости. Чл. је 7. дакле просто енонцијативан: он предвиђа нормалну хипотезу, кад су војници пред њиховом сопственом јурисдикцијом; он није мислио на другу претпоставку, али је не искључује. Та је празнина, коју допушта разлог закона да се попуни. 21 ) 158. .— Неумесна је деоба: да ли је преступ, који суди грађанска јурисдикција казним по војеном или општем закону. У оба су случаја исти мотиви за решење. ПриметиКемо међу тим, да систем, који ја предлажем, особпто поткрепљује члан 196 војеног законика, у ономе што се односи на чисто војене преступе. Пошто грађанска јурисдикција, суди, као што би то радио и војени суд. — то је смисао овога члана, — она може наредити обуставу казне, само овај т. ј. војени суд, није овлашћен да је изриче. Следствено, код преступа, које су извршили војници, нема места условној осуди. 22 ) 159. — Ну ја мислим да не треба ширити изузеће ван онога, што изгледа да тражи дух закона. Ја бих допустио могућност одлагања у корист војника, у случајевима, кад не потпадају под њихове надлежне судове, као што су, на пример, случајеви, кад им се суди за фискалне кривицв, лов, или риболов, или баш и за опште преступе, кад се налазе ван службе, у стању одсутности 23 ). Заиста, од момента, кад нису потчињени специјалној јурисдикцији, нема разлога да им се одбије одлагање једино због њиховог својства; кад су позвани пред обичну јурисдикцију у обичном својству, треба да се поступа с њима као и свима другим преступницима"). сажо о овим последњим, инак је ие сумњиво да су и ови рачунали у називу: војени судови. Објашљења. која следују односе се дакле на престуие, које изврше војници поморске војске, као и војници сувоземне војске. л) Сенат. Седнице од 3. и 10. суна 1890. Примедбе г. Веранже-ове, Англе Бомаиоар и Роберта. в ) Члан 7 није <5ио у предлогу: он је вотиран мало журно, после доста нејасне дискусије о новчаној казни генерала Роберта. Диликатна питања којих се он тиче једва су додирнута. 25 ) N е§ге е! 6 -агу Јк 77. ^аћопјл. К су . сгк. 1892. стр. 208. 24 ) У овом смислу, Оагс1е11, Ке\'. сгН. и други, које цитира писац, као и разне писце противног мишљења. БРАИИЧ П