Branič

стр , 294.

б р л н и ч

број 3 ii 4.

III. Шумоке новчане казне 171. — Прави казнени карактер новчаних казни за шумске кривице излази из самих одредаба шумског законика, који их је брижљиво одвојио од реституцнја и накнаде штете, и дао увек држави право на накнаду штете баш кад она и није повређена страна' 4 ). Скуп начела, који уређују ове кривице, сами изрази којима се служи закон не допуштају никакво устезање у овом погледу 15 . Требало бп дакле одлучити: да има места одлагању и код ових казни. Међутим правознанство то не донушта и искључује како ову тако и претходну хопотезу, објављујући : да ове казне имају у извесној мери карактер грађанских накнада штете 16 н с тога се на њих не може применити овај закон. Овај се систем који се тако тешко правда у теорији, сигурно оснива на посматрању Факта, који смо изложилн. Још је овде хтео Касациони суд да сузи област условној осуди код специјалних преступа, па које закон не циља бар онда, кад се не ттзриче казна затвора. IV". Новчана казна код злочиних дела. 172. — Код злочиних дела новчана је казна прописана само као допуњујућа казна, и то код неких од ових дела. Може ли се наредити одлагање ове казне у оваквим случајевима? Ја мислим да не може, бар онда, кад се одлагање извршења ие може да примени ни на ону казну, којој се придаје нрвчана казна, као доиуњујућа. Тада је новчана казна права казна за злочин. Но, укупан закон показује: да законодавац, у том случају, сматра новчану као и затвор, то јест као казну за ирестуи. У осталом гешко је и појмити корист од обуставе извршеља у овом случају. § 3. — Затвор и новчана казна. 173. — Казао сам да судови не могу наредити одлагаље нзвршења само за један део' казне. Но, кад се у исти мах изричу и новчана казна и затвор, зар еудови не могу решити да се обустави извршење бар једне од ове две казне? 14 ). Тако је искуство цоказало да је споменути закон од 1888. имао жалосне резудтате: он Фаворизира иревару, умањује ироизиод данка, декуражира надзор. Одлагање би имадо аналоге последице. 15 ) СоЛе Согез^иег аг1. 207. 1в ) Касац суд. одлука од 22. дец. 1892 бр. 93. 1. 157. Можемо приметити да није довољно тврдити како новчане казне за шумске кривице пмају у извесној мери карактер грађанских накнада штете. Требало би бар утврдити: да преовлађује овај карактер. Сем тога се суд није могао овде ни да позива на чл. 2. већ је морао да се позива на нарочите одредбе шумског казненог законика; нарочито на право поравнан.а, које има управа у овим делима. Сва ова аргументација не иде у прилог овоме питању и не решава ннтересантно нитање: да ли су оме новчане казне, казне или нису.