Branič

отр. '200.

б р а н ii ч

прој 3 и 4.

ара 1891., чија је есенција била до сада суснендована указном наредбом од 9 маја 1894 год. Закон о судијама неоснорно је један од најважнијих закона у једној земљи. Живот, част, слобода, имање, једном речи све што је човеку најдрагоценије, очекује и налази сигурности у закону о судијама. Законом о судијама обезбеђује се правда, а »правда држи земље н градове," вели духовита и дубока народна реч. Ова и оволика важност овога закона дала ми је иовода да у виду реФерата пропратим нови закон о судијама и по могућству покажем његове добре као и рђаве стране. У излагању држаћу се реда, који је у закону. I. Који могу бити судије и иредседиици Ј Нема сумње да је ово питање од нресудне вредности, јер и поред најбољих и најсавршенијих закона правда ипак трпи и пати, • ако прави извргаиоци њихови нису дорасли за тај високи позив. Само спреман, интелигентан, моралан, а независан судија даје гаранције за правилно примењивање закона — за правду. Писци а и законодавци нису сложни у питању какав треба да је судија. Док се једни заузимају за карактер, други боре за просвећеност духа, дотле се трећи труде да једно с другим споје. Једнима је идеал судија, који је век провео у томе занимању, не водећи много рачуна о спреми; други хоће да виде у судији адвоката најбољег у своме реду, који ће моћи ставити на службу иравди искуство, добро и чувено име свога живота; а трећи комбинују једно и друго, као једнако корисно за његов састав. Од почетка развитка нашег новог државног живота наш законодавац разно је одговарао на ово питање, према развитку образованости и политичке свести, као што ћемо из даљег излагања вндетп. По новом закону о судијама да неко може иостатп судијом или председником суда потребни су, поред општих законских услова за државну службу — §. §. 3 п 4. закона о чинов. грађ. реда, -— ови услови : а), сриско грађаиство — чл. 1. И старије и новнје законодавство уноси овај услов као битан за судиско звање. Овај захтев потпуно је оправдан, јер судија врши