Branič

ЗАКОН 0 СУДИЈАМА

Друштвени живот са свима разноврсним појавама и нриликама, којпма је окружен и иснреплетан, не може стајати изолован и непомичан, јер је све,што га окружава иокретно. Он се непресгано креће, иде напред, или ако и застане, задржи по који пут у том свом напредовању, то ипак није ништа друго до спремање, концентрисање снаге за јаче и силније ново напредовање. Са наиретком друштвеног живота у нераздвојној везн стоји н напредак установа, које њима управљају. Чим друштво коракне напред и установе морају ићи за њим иначе почињу стајати на пут његовом напретку. Природно је, дакле, да установе, које су биле добре и савремене пре неколико деценија, не могу бити добре и савремене данас, јер су са наиретком друштва престале бити израз савремених потреба 'и односа. И закони, ти регулатори правног органпзма свакога друштва, морају се мењати и дотеривати према потребп друштвеној. Ирема томе дужност је закоиодавца, да будним оком прати развитак друштвеног живота у својој државн и да ни за тренутак не испусти из ог;а савремене потребе тога друштва, ако хоће да одговори свом задатку. РеФорма закона о судијама од 19 јануара ове године, чија се потреба осетила још оног иртог тренутка, када су његове мучне тековине силом прилика биле угушене, павела нас је на ово резоновање. Муком извојевана судска независност у прошлом веку једним потезом пера била је уништена, да се са освитком новога века на општу радост опет појави. Закон о судијама од 19 јануара ове годнне подељен на IX тачака са 36 чланова, може се рећи, да није ништа друго до плод ревизије истог закона од 9 Фебруара 1881 са изменама и доиунама његовим од 5 Фебру-