Branič

БРОЈ 3 и 4.

ЗАКОН О СУДИЈАМА

стр . "269.

Школи, један који је по рангу најстарији, а други, кога избере правни Факултет Вел. Школе. За пуноважан избор кандидата тражи се проста већина". У чл. 31 каже се: „Изборни одбор предвиђен у чл. 8 овог закона, може бирати са најмање пет чланова. Министра Правде може замењивати његов заступник — Министар". Врло је тегако у овом питању наћи излаза. Разни начини избора, који су у разна времена употребљавани: нзбор општим народннм гласањем, постављање на иредлог Министра, избор у вигаим судовима, и т. д., у практици су се показали недовољни и несигурни. Сваки начин нзбора садржи у себи вигае или мање несигурности. Одбор од 7 дица, који предвиђа нови закон, као да даје понајвише наде за правилно регаење овог деликатног питања. Колико је та нада оправдана будућност ће показати. У одбор за избор судија улази и председник Апелац. Суда као _члан. Па ко њега бира, или поставља ? III. 0 стадности судија. Независност судска била је и остаће једна од најјачих гаранција за личну и имовну безбедност грађана. Без независности не да се ни замислити правплно примењивање закона, изрицање правде. А независности нема, нити је може бити, ако се они од којих се то очекује, не осигурају морално и материјално, јер од онога, који је стављен у дилему, да бира између савести и опстанка, тегако је захтевати независност и непристрасност. Кад је реч о независности судској, онда треба правити разлику између независности у суђењу и независности у личном положају судија. Само једна с другом спојена даје нам независност судску у правом смислу, јер независност у личном положају судија, јесте само мртво слово на хартији. Независност у суђењу усвојено је како у старпјем гако и новијем нагаем законодавству. У Дугаановом законику, томе најбогатијем извору за познавање друштвеног стања и правних односа у старој српској држави, налазимо два члана, који говоре о независности бранич 18