Branič

број 3 ii 4.

м а ф и ј а

стр . 283.

ним и преко мере оиасним лековима. У многим пределпма постоје братимства ЏгаШШпгеЈ, врсте секта које се пазивају скитнице а које немају зборног места нити имају какве друге везе, до што су све заједно зависне од заједничког поглавара, који је час какав богат баштиник. час опет какав протојереј. Заједничка благајна исплаћује најпотребније трошкове, било да се ослободи какав службеник, било да се издржава, било да се поткупи, или да се брани какав сужањ или да се оптужи неко, ко је невин. Народ је доша.о дотле да преговара са злочинцима. Ако је извршена каква. крађа. умешају се посредовачп да предложе погодбу ради повраћаја покрађених предмета. Многи службеници вишега реда прикривају ова братимства непробојним штитом, као на пример Скарлата, судија Великога Грађанскога Суда у Палерму, Сиракуза, други службеник .... Немогуће је постићи да чувари мира обилазе јавне путеве: шта више не могуће је наћи сведоке за злочине извршене у по бела дана. У сред овога расула, има једна главна варош, која се размеће својом раскоши и која има захтеве Средњега Века у сред XIX столећа, варошукојој живи четрдесет хиљада бескућника, чије биће зависи од раскоши и ћуди великаша. У овом средишту Сицилије, продају се јавна звања, судовп се поткупљују, а незнање се подржава. Од 1820 народ се бунио покренут незадовољством а не утопијама онога времена. И чим ова побуна буде крунисана успехом — што ће неминовно наступити — може се упоредити са Напуљском, под Арагонцима и Шпанцима, када је узвик народа био:' » Смрт рђа.вој влади Ето тако пише, говорећи о Сицилији, под владом Фердинанда II човек који је стално остао веран Бурбонцима. Ако се не варам у позађу ове слике већ се види, како се јасно оцртава мафија. Када су се умножила братимства, о којима говори Улоа, када се дух, који је у њима преовлађивао, кристалисао и постао законик омерте; када су се овога законика почели сви драговољно да придржавају, нису били више потребни ни права организација ни поглавари. Мафија постаде тада иреКутно братимство, и везивало је без разлике све оне, који зато што или нису могли или нису хтели да рачунају на заштиту закона и државе, потражнше своју безбедност у законима омерте. Такав је по моме мишљењу искон мафије. То је њено првобитно обележје, које се у својем простом и класичном облику налази још код сељака, рудара сумпорних рудника, т. ј. код оба најсиромашнија и најпотлаченија друштвена сталежа. Али мафија, која се испочетка образовала као установа за одбрану, морала се доцније услед лабавости владе и других по-